Учитељ

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 118:

једно). Но увек избор изражава природу индивидуе у датом тренутку, у датим околностима и у датом степену; то значи, у колико је привлачење слабије, у толико се мање истиче и одлучивање. Можемо дакле рећи да је избор, било да произлази од једне или више тежњи, од садашњег утиска или од слика сећања, од сложених идеја, или од компликованих планова пројектованих у будућност, — да је увек основан на неком сроству или природној аналогији, на извесној адаптацији. То је случај код ниже животиње као и код више и код човека, у погледу порока или врлине, науке или забаве и сујете. Код човека, два или више стања свести јаве се као могућни циљеви рада, и, после извесног колебања једно задобије превагу и буде изабрано. Зашто, ако не због тога, што између тог стања и суме свесних, полусвесних и несвесних (чисто физиолошких) стања која у томе тренутку сачињавају личност „ја“, има сличности, природне аналогије, сроства То је једино могућно објашњење избора, осим да се претпостави да нема узрока. Неко ми на пр. рекне да убијем извесног пријатеља, али ја ту намеру одбијем са гнушањем; то значи да је она у супротности са другим мојим тежњама и осећањима, да нема никакве могућне везе између ње и њих и да је тим самим уништена.

Код злочинца, на против, између преставе о убиству и осећања мржње или жудње за новцем, утврди се веза по сличности или аналогији; и због тога буде изабрана, утврђена као нешто што треба да буде. Узешо као стање свести, хтење дакле није ништа више него потврђивање (или одрицање). Оно је слично мишљењу, с том разликом што једно изражава однос сагласности (или несагласности) између идеја, а друго исти однос између тежња; једно је одмор за дух, док је друго етапа у правцу ка акцији; једно је примање, а друго издавање; јер је разум нека врста уштебивања, док је воља трошење. Но хтење само собом, као стање свести, исто је тако немоћно да произведе радњу, као што је и мишљење неспособне да створи истину. Та моћ долази друкчије. На то врло важно питање вратићемо се на завршетку овог рада. 1

# Ми смо изразили у једном друкчијем облику ту очигледну чињеницу, да се избор увек врши у правцу највећег задовољства. Ниједна животиња, имала разум · или не, била здрава, или болесна, не може хтети ништа друго осим оно што јој у дотичном тренутку изгледа као највеће добро, или најмање зло за њу. Па и сам човек, који воли смрт него срамоту или отпадништво од вере, бира оно што му је најмање непријатно. Индивидуални карактер и умни развитак чине те се избор час пење врло високо, час пада врло ниско; но увек тежи ка ономе што се највише