Учитељ

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА 125

Ради тога само неколико примера. Велики напретци васпитања и образовања у Швајцарској падају у исто време са великим напретцима демократије 1830., 1848. и 1867.—1874. У Француској иђаше исто тако. Наполеон 1. издаде за народну школу 4.250 ћ., рестаурација иђаше преко 100.000 К., друго царство на 6 милиона к., а трећа република беше достигла 1902. до 290 милиона фран.

Модерна држава са својим делом демократије, т. ј. са својим утицајем и својим помагањем раднога грађанства, створила је последњих деценија полутехничке и техничке школе, занатске и уметничке, пољопривредне и трговачке, радионице и стручне школе, и тиме помогла потребама средњих и виших народних класа за радно и занатско образовање. За народну масу, истина, са тим је још врло мало учињено; за њу се мора народна школа претворити у радничку школу, која ће у исто време образовати основ и органски темељ за т. зв. више радн. школе. Што се више ропска развија у народну државу, поседничка у радничку државу, данашња у будућу државу, то ће она и већу потребу осећати, да својим одраслим грађанима да образовање за рад, за уметност и друштвени живот. То јој налаже њен животни интерес, као што је ропској, деспотској држави животни интерес заповедао, да задржи народ у незнању и тами.

Будућа држава изискује и будућу школу. Аристократија и монархија су својим бићем непријатељи радн. школе, непријатељи будуће школе. Република, а особито демократска република је природни пријатељ радн. школе, јер она највишег интереса има отуда, да јој њени грађани буду васпитани за рад, за социјално и политичко разумевање, за општи смисао и пожртвовање за отаџбину. Зато је и Француска још 1882. и Женева 1886. ручни раду својим школама као облигаторни предмет завела; зато је настава рада у Сједињеним Државама и у слободној Енглеској увелико распрострањена, и зато Минхен, а не Берлин, са радн. школама предњачи. У јужној Немачкој влада, наиме, много више демократски живот, него у северној Немачкој. Али и Минхен је још монархичан и стоји у погледу демократије много даље иза Цириха. У Минхену је један једини човек, добар школски монарх Пг. Кегзсћепојејпег за мало година завео рад у школи. Овај начин увођења и монархијска организација школа у Немачкој не могу за нас бити углед за подражавање, јер школа будућности може бити само дело демократије, и она може само демократски организо-