Учитељ

138 УЧИТЕЉ

но уопште представља неко задовољство, које пријатно утиче на чуло укуса, пипања, вида, слуха, у опште који производи какав. пријатан спољни надражај. Пере прича да се један малишан од две године забављао замешивањем смесе из пепеле и пљувачке. Отац то примети и забрани му да се даље тим забавља. Дете се таквом забраном ожалостило. Оно погледа оцу У очи и упита га: „Кажи ми, татице, када ћеш да одеш2“ Оцу је у то време била на глави капа, под пазухом амрел и у опште отац је био готов да пође. „А зашто ме ти питаш»“ упита отац. „Зацело да ћеш опет почети своје каљање»“ — „Да татице.“ Други дечак истог узраста често је задавао оцу слична питања и у истој намери, да би се слободно предао драгој забави. „Кад ћеш отићи >“ питало је дете, а каткад би говорило: „Не пазите на мене“. — „на мене не треба пазити.“

У два последња наведена примера лаж у речима, тако рећи, још није учињена, но она је ту и фактички већ учињена : забрана се не испуњава без надзора. Отац може мислити, да се не нарушава његова заповест, у самој ствари она се нарушава. Отац је фактички обманут, остаје само још један корак — обманути га и речима, т. ј. слагати га да Бе се зацело извршити заповест.

У истој намери може се приметити слична лаж и пре две године, код деце која још не умеју ни да говоре као што треба. Један очевидац! описује нам такав случај: дете, које је имало само једну годину, зна да му је забрањено дирати очев џепни сахат. Заставши га једном са сахатом, нису га били ништа карали, већ су му сахат полако узели и оставили на место. Задовољство, да у рукама држи сјајну ствар и да слуша куцање, било је тако јако, да је дете на забрану заборавило. Оно улучи прилику, кад је мајка изашла, успужа се на столицу, дохвати сахат и принесе к уву. С поља се чуо ход. Дете брзо остави сахат на место, скине се са столице, узме играчку и учини се као да се њом гигра и да није ништа, што му је забрањено, радило. Али по изгледу његовог лица мати позна, да је оно нешто скривало, па га упита. „Васо, ти си дирао сахат»“ — „Н-н-нен-е!“ енергично протествоваше, машући главом дете, које још није умело да изговори реч нисам. У породици, где се о детињој лажи не прича као о забавном предмету, који показује његову досетљивост, где нема примера систематског лагања и обмане, дете ће се уверити да његова лаж не води ничему, и брзо место свога н-н-н-н-е стане узвикивати: нећу више .

1 Г-ђа Цебрикова. ·