Учитељ

О ДЕЧИЈОЈ ЛАЖИ 139

Сви наведени примери дечије лажи једне су врсте, сви они имају свој узрок у тежњи детета да се користи забрањеним му задовољством. Пошто му је задовољство закраћено, то се оно њим користи тајно, и на тај начин фактички лаже своје родитеље; а ако га они упитају: да ли се оно у њиховом одсуству. користило забрањеним плодом, оно ће фактичну лаж и говором потврдити, одричући да је то учинило.

Ово је први ступањ дечије лажи, првобитна лаж. Она је врло проста, груба, сашивена белим концима и састоји се у непосредном одрицању учињеног факта. У њој нема ни разума ни вештине. Оваква лаж је ствар мале деце, њу ухватити и изобличити није тешко. Пажљива мати лако је позна. Лаж се даље развија и добива сложенији облик под утицајем страха и расте с разумношћу дечијом.

Други ступањ лажљивосша.

На жалост осећање страха је једно од најглавнијих начела сувременог васпитања. У породици дете се боји родитеља и старијих чланова, у школи боји се учитеља и школске управе; осим тога боји се: мрака, зверова, воде, гробља и мртваца, разних бића која се у причама измишљају. Плаше га њима, плаше казнама родитељским и школским. Дете се боји, оно често и лако подлеже страху; нема корака да се кога било или ма чега не плаши.

Страх је непријатно тешко осећање. Оно се састоји у предосећању будућег страдања, и ово предосећање често је теже, но и само право страдање. Међутим све живо се стара, да свакојаким начинима избегне страдања, која му грозе — такав је закон природе. Деца такође. Једно средство, да би се избегла страдања од људи, јесте лаж. „Лаж је коњ за спасење“. Лажљивост у деце управо је сразмера степену страха пробуђеног одраслима, величини и суровости казни, којима старији прете деци. Нигде деца толико не лажу, као у породицама у којима је суровост начело васпитања. Што је жешћа и већа казна, тим ће се вештијим начином од ње заклонити, више се довијати и лагати и тим спасти своју кожу. Глад, као што се зна, научи хлеб јести; страх изоштри ум у лажи.

Један очевидац прича, да се неки богат, паметан и пун части човек, који се у животу много намучио, оженио девојком која га је својом лепотом и искреношћу очарала. Жена је идеал мужа замишљала умиљатог каваљера, који за други циљ живота не зна до

1 Г-фђа Лебрикова,