Учитељ

214 У чи ТЕ љЉ.

и узрастом детета. Сав посао васпитачев у даном случају јесте у томе, да покаже правилно и свестрано развиће детета, правилно. усвајање и свезивање речи, тачно увршћивање, по могућности, и правилно посматрање и да добро разликује разне групе представа. Ако се одмах поклони такво старање деци, то: ће и ненамерна,, бесвесна лаж брзо, сама по себи, ишчезнути.

Друга је ствар лаж свесна, намерна. Она сама по себи неће проћи, с њом се треба борити. Како

Лаж је последица жудње, да се продужи или понови какво забрањено задовољство. Према томе најсигурнија мера против лажи. била би уздржавање од сваке забране, остављајући деци пуну слободу. Тада деца не би имала ни најмање повода за лагање. Али се таква слобода не може оставити деци на вољу, јер она не разумеју појаве које их окружавају; дете, које се не може савладати никаквим забранама, учини и себи и другима велику несрећу: оно. може лако пасти, убити се, извадити око, изгорети се и т. д., може разбити какву скупоцену ствар, исцепати какву врло скупу књигу, изломити какву лаколомљиву, а међутим, нужну стварит.д. У периоду када деца још не разумеју, неопходно је управљати њима и у исто време забрањивати им неке њихове радње. Забране повлаче за собом преступ и лаж. Као што се види, треба тражити. средства против лажи, избегавајући мисао о неизбежности забрана.

Прво на шта у овом случају треба обратити пажњу — то је: потреба да се знатно умањи број забрана, које чинимо деци. По себи се разуме, да деци треба забрањивати само оно, што ни у којем случају не може бити допуштено као очигледна штета било. за саму децу, било за друга лица. Број таквих радња при правилном васпитању биће незнатан, за то што ће од детета бити одклоњено све што је излишно, што би могло забрану изазвати. У дечијој соби треба да буду само такве ствари, којих би се дете могло слободно дотицати, узиматн у руке, обарати, којима се не. би могло посећи, пригњечити се и т. д. Начин живота треба да је строго удешен према потребама детета тако, како оно не би имало озбиљних повода за незадовољство: све органске потребе детета треба да су на време и потпуно задовољене. На тај ће се начин дете у својој соби осећати задовољним, веселим, слободним, забране му неће досађивати, задржавајући његово кретање.

У самој ствари не бива тако: забране се стављају веома лако и много и у случајевима када у њима треба веома штедети. Забрањујући деци тек шта било, родитељи претходно не размишљају о