Учитељ

из МЕТОДИКЕ ИСТОРИЈЕ 919"

и последине подузећа, указати на личну и народну корист и штету од тих дела, а све ово опет на своје право место поставити да деца. потпуно појме и од учитељевих речи реализују јасну и верну слику, а да је чак индивидуално преиначе и допуне. Све је то мучнијенего што обично и сами наставници замишљају.

Наши ђаци лепо ће поновити и испричати причу о историском догађају или личности, исто онако као што н. пр. „читају“ молитву „Оче наш...“ Ко их на испиту слуша мислио би да сверазумеју, да су се потпуно духом пренели у оне прилике и онај живот, да су и сами тамо били као учасници или посматрачи. Па ипак, то је, мање више, превара и обмана, ништа друго, него плод. понављаљања једних истих речи непроменљивим редом — док се не механизира. У понеким школама слушао сам ђачко причање, и, оно ме је задивило. Стао сам себи замерати на слабијем успеху а. већем раду. Но најзад дадох неколико питања о причаној ствари и не добих никаква одговора. „Камен мудрости“ био је пронађен а „сјајни“ успех био ми је јасан. У једној школи опет сви се предмети па и Хришћанска наука, историја, земљопис, јестаственица уче „у хору“ исто тако као и певање, чиитање апостола, декламовање и читање (у нарочитој потреби). Успех је увек — разуме се — одличан, а учитељ хваљен — за онај ужасни вербализам, а на његов. метод надзорници су упућивали „слабије“ и „неумешније“ учитеље.

Сваком настављању помажу разна очигледна средства. Само. историска настава нема очигледних средстава. У њој су сва средства: жива реч и слике. Историскеке слике, плод уметничке уобразиље и индивидуалног схватења рачунају се и међу сликама као наставна средства другога реда, а слике уопште по важности својој заузимају треће место у очигледности. Што је најгоре, ми ни слика немамо, а оно што има већином су монопол, а лукративнос не да да. их свака школа може имати. Других наставних средстава за историју ми немамо, те једино се ипак морамо ослонити на живу реч. и учитељеву умешност.

Умешном учитељу даје се прилика да упореди бојни окршај нарбда са свађбм и тучом два своја ђака (а тога примера и те очигледности има у свакој школи), оружје ових ђака, повод њиховој свађи и последице њиковог рата и мира могу у неколико расветлити замршене народне тежње, заплете и расплете народне

и начин њихове борбе. Историске слике постаће тиме јасније, разумљивије, биће темељ фантазији. — То су очигледна средства при

учењу историје.