Учитељ

ЕКСКУРЗИЈА СРПСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈУ 935

ученика гимназије. Првога тренутка били смо збуњени овим што

видесмо, али се брзо прибрасмо и постројисмо ; напред истакосмо певаче с хоровођом. Музика одсвира српску химну, после које се захори од стране Руса три пут громко „Живео“. Наш певачки хор отпева руску химну, по свршетку које узвикнусмо сви, и ми и Руси, громогласно „Ура“! — Затим је музика интонирала руску а после ове опет српску химну. Узвици „Живео“ и „Ура“ мешали су се после сваке песме и свирања, као да су хтели да посведоче словенско братство и узајамност. Ми смо морали отпевати српску и по други пут руску химну.

После овога званичног, али срдачног и лепог дочека, уведени смо били у трпезарију, где је било два реда столова: на краћем реду сервирана је била закуска хладних јела и свежих скупоцених напитака, а на дужем реду било је постављено за ручак. Пошто смо се, у пријатном разговору, стојећи, поткрепили закуском, сели смо да ручамо. Даме, наше сапутнице, седеле су у једном крају општег стола заједно са дамама Рускињама, међу којима је била, као тумач, једна Београђанка, кћи старога београдског професора Л. Шпанића, која живи у Варшава. Ми смо заузели места у продужењу столова, измешани са гостољубивом браћом, Русима. Нису изостале ни здравице. Напијено је у здравље Њ. В. Императора Николе 1 и Његовог Дома, Њ. В. Краља Србије и Његовог Дома, у здравље руског и српског народа, у част словенске узајамности и братских веза између српског и руског народа. Од наше стране говорили су: г. г. Миливоје Јовановић школски надзорник, Драгутин Младеновић, Мих. А. Станојевић и ја. Симпатичан је и одушевљен био говор младог и интелигентног варшавског учитеља В. П. Островског, који успешно дела и на пољу педагошке књижевности, ради чега је и одликован. Настало је право братско весеље. Наш хор је певао после здравица руску и српску химну и наше народне песме.

После ручка, који је довршен око 6 часова у вече, разгледали смо гимназијску капелу, а затим пошли у град да разгледамо галерију уметничких слика. Ну, ститли смо доцкан. Био је већ сумрак, те смо на брзу руку и површно разгледали одиста ретке творевине руских и пољских уметника. По изласку из галерије слика одемо у Саксонску башту, где смо шетали и, уз пријатне звуке музике, провели неко време, а затим одемо у стан, где нас је очекивао чај.

На чају је опет било пријатно и весело. Са нашим гостољу-