Учитељ

236 УЧИТЕЉ

бивим домаћинима опходили смо се као са старим познаницима. Било је грљења, братимљења и певања. Око десет часова поздравимо се, заблагодаримо на љубазном пријему и гостовању, спре-

мимо се за пут и на фијакерима одвеземо се на северну жељез-

ничку станицу, прешавши преко дугачког моста на реци Висли. На станици смо, чекајући полазак воза, седели скоро сат и по, али нам време није нимало било дуго, јер смо били у друштву наших варшавских домаћина и пријатно се сетили њиховог љубазног дочека и гостопримства, које су нам они до самог одласка указивали. Они су били тако љубазни, те су нам код шефа жељезничке станице израдили да добијемо засебан вагон, да би били слободнији у путовању. А г. Хуго Сајдел наш трговачки конзул спремио нам је и послао хлеба, саламе и шунке и два сандука пуна стаклетима финих вина, што нам је на дугоме путу од Варшаве до Петрограда (који је трајао две ноћи и један дан) било врло добро дошло, јер је већина од нас пошла из Варшаве неснабдевена јелом и пићем.

Најзад дође час растанка. Поздрависмо се и уђосмо у вагон. Воз се крете, уз веселу песму руске химне, праћен узвицима ; „Жи-

вели Срби“ и „Ура Русима!“ Читав сат вожње непрестано смо раз-

говарали о пријатним часовима, проведеним у Варшави и о сјајним дочеку који нам је у овом граду био приређен. Али је сан долазио и ми смо морали спавати. Вагони овога воза су широки и велики, јер је колосек од Варшаве много шири. Вагони су треће класе тако удешени, да се може спавати на три реда дасака, које се дању спусте, а ноћу уздигну и за спавање удесе. Али је наша невоља била, што се нисмо спремили за тако дуг пут. Недостајало нам је простирача и покривача. Зато су наше путничке торбе вршиле улогу јастука а наши капути, огртачи, шалови и мантили били су нам простирачи и покривачи. Било нам је неугодно, даска нас је жуљила, али сан је позвао у помоћ умор, и ми смо били савладани.

Зором у јутру, 20. стигли смо, у 5'46 часова у Бјалисток. Пошто је у овој станици воз стајао 18 минути, то су многи од нас могли изићи из воза да пију чај. — Прешли смо били насељену Пољску и дошли у северније крајеве, који су насељени и покривени густим четинарским шумама. Земљиште је ниско, мало обрађено и баровито. Виђају се и већа језера. Села су једно од другог удаљена по 80—100 км. и опкољена су шумом и језерима. Куће по селима су праве земунице, покривене сламом, ниске и бедне. Стоке је овуда мало, и што је има ситна је и слаба. Земљорадња

мар ла