Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 239

била на крају часа потпуно готова, на опште задовољство свију. За време рада један ученик беше од смесе за моделовање направио једног човека — Шведа, из каменог доба са кременом у руци, други пак беше направио два гробна споменика, да се поставе на улазу у Могилу.

Ово последње није било баш строго историски оправдано, али се то ученицима толико допало, да им нисам могао одбити ту жељу, пошто сам им, разуме се, објаснио да Шведи из каменога доба нису умели резати слова на надгробним споменицима.

Исто тако може се допустити деци да просто и јефтино а својим властитим радом створе себи јасан појам о ритерском добу, које је такође омиљена наставна јединица за децу. За ту сврху ми изабрасмо да направимо један ритерски замак. Прво набависмо неколико табака жилава картона и нешто мрсне боје па онда почесмо рад. Посао би подељен на цео разред, али тако, да су све по двоје троје заједно радили; при томе се, разуме се, пазило, да је свуде поред каквог мање обдареног дечка био по који умешнији друг, тако да се није могао осећати постиђен због нерада. Једни направише сиво обојене зидове са рововима унаоколо, други пак велику кулу са пушкарницама и лепршавом заставом на врху, трећи мале кулице, доксате, покретни мост и витезов стан, четврти пак исекоше од артије витезе и војнике ит. д. На послетку све то наместише на један дебео картон са подавијеним ивицама. Замак после обложише маховином и вриском и усадише јелове гранчице, а испред њега поставише његове страшне непријатеље са њиховим ужасним справама и машинама: „овном“, „мачком“, и како ти се још све не зову.

За оне, који би можда хтели да изврше какав сличан покушај, али мисле, да је тешко и заморно пустити децу, да сав овај описани посао сама израде (ми смо га свршили за 2 часа), напомињем, да се у немачкој штампају тако звани: табаци за моделирање (н. пр. Тешђпег5 МодеШегеђосеп одег Мипсћпег КапзјегМодеетогеп), на којима су нацртани сви делови за какав ритерски замак, за каква градска врата средњевековне вароши, за какву кућу на кољу из каменога доба и т. д. Све јс то лепо обојено и удешено тако, да деца треба само поједине делове да исеку, саставе и залепе. Али то стаје доста скупо (60—80 п. д. табакја и сам рад са њима не изгледа ми у толикој мери за децу поучан, као што је у горе описаном поступку, где су деца принуђена да