Учитељ

240 УЦИ Е БАЈЕ

више сама размишљају о свакој ситници у раду, и где на непрестана запиткивања добијају објашњења од учитеља. Зуепзк Гатагеипа.

Ме 21. — 191. Са шведског превео Лов. Милијевић.

ПРОСВЕТА У СРЛСТВУ И СЛОВЕНСТВУ.

СРБИ У ТУРСКОЈ. —_ ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ —

Срби у отоманској царевини су у току последњих година чинили велике напоре за своје школе. Напори су били већи. него ли ранијих година, јер су им чињене сметње веће, него до сада. У рашко-призренској епархији су биле затворене српске школе скоро три године. У средњим школама у Битољу, Плевљу, Скопљу и Богословији у Призрену, наставницима, који су били српски поданици, забрањивана су више пута предавања. Многим учитељима основних школа нису давана допуштења да се баве у селима, у којима су дотле по две три године радили.

Од њих се тражило уверење да су добри Отомани, па тек онда су толерирани по селима. Овакве сметње чиниле су турске власти нарочито од како се нов режим почео осећати јачим. Почеле су сметње и у самоме унутрашњем склопу просвет. рада, учитељско стање није било уређено онако како су особите прилике и рад просветних радника захтевали.

Резултати тих напора били су овакви у прошлој школској 1910—11. години.

а) У битољскоме вилајету. Основних школа има 98 са 2993 уписаних ученика. У тим школама радило је 125 учитеља и учитељица. Прилепска села и дебарски санџак нарочито су напредовали и у отварању школа, и ако су им прављене највеће сметње од стране егзархијских власти.

У гимназији у Битољу било је 139 ученика уписаних, а у њој је предавало 20 наставника. Радничко-домаћичка женска школа имала је 47 уписаних ученица. Поред ове две средње школе радила је у Прилепу и гимназија, која је имала доста ученика нарочито из села. Због страха од егзархиста било је ученика, које су прилепски сељаци вадили из првога разреда гимназије.