Учитељ

200 УЧИТЕЉ

Енглески лекар Бенет саопштава случај једнога човека „који често не могаше да изврши што би хтео. Више пута је покушавао да се свуче, и остајао по читава два часа пре него што би могао да скине хаљину, при чему су му све душевне способности, изузимајући хотење, биле потпуне. Једнога дана затражи чашу воде; момак му је донесе на послужавнику, но он није могао да је узме и ако је желео; и тако је оставио момка читавих пола часа да стоји пред њим, пре него што је мого да савлада то стање. „Изгледало му је, говорио је, као да је моја воља у власти неке друге личности“.!

Један писац кога треба увек цитирати за случајеве патолошке психологије, 7. де Кенси, описао нам је из свог сопственог искуства ту парализу воље. Посматрање је у толико драгоценије што долази од једног суптилног духа и деликатног писца.

Услед дуже злоупотребе опијума морао је да напусти студије којима се некада са великим интересом бавио. Удаљио се од њих са осећањем детињске немоћи и слабости, што му је толико теже падало, у колико се више сећао времена када им је посвећивао најбоље часове. Недовршено дело, у које је унео што је најбоље имао од своје интелигенције, изгледало му је само као неки гроб угашених нада, промашених напора, бескорисне грађе, темеља постављених за грађевину која се неће никада подићи. У „томе стању вољне, но не и интелектуалне, слабости“ прихватио се изучавања политичке економије, за коју је некада био особито склон. Пошто је открио многе заблуде у тадашњим доктринама, нашао је у Рикардовом учењу задовољења својој интелектуалној жеђи, и уживања и активности какве одавно није познао. Мислећи да су важне истине ипак измакле испитивачком оку Рикардовом, смислио је план једнога. увода у сваки будући сисшем политичке економије. Припреме беху учињене за штампање и публиковање, и дело јеу два маха било оглашено. Но имао је да напише предговор и посвету Рикарду, а беше потпуно неспособан да то учини; с тога припреме беху опозване и дело оста на његовом столу.

„То стање умне обамрлости осећао сам, више мање, за време четири године које сам провео под утицајем чаробних усхићења од опијума. То бешс таква слабост, да би се могло рећи у истини да сам живео у стању сна. Ретко сам могао да се наканим да напишем писмо: у крајњем случају могао сам да напишем одговор

па | 4 Веппе!, ар. Саграпјег, Мепта! Рћувто!осу, р. 385.