Учитељ

989 УЧИТЕЉ

Има знања, која човек и не може постићи без помоћи других људи. Сам човек може добро упознати оно што се находи и догађа у његовој најближој околини, и по нешто од онога што види и чује при својем путовању у неком удаљенијем пределу. Али све остало, што је далеко од њега у простору и у времену, он не би могао сазнати без помоћи других лица.

(Ова помоћ може бити двојака: 1. учитељ води своје ученике у природу, у град или у село, у радионице, у фабрике, у музеје и т. д., и показује им неке ствари и неке радове, које они можда не би посматрали, јер не би имали згодне прилике и добра упутства за то; или он им доноси и показује неке непознате ствари у школи; или им с помоћу експериментовања показује и објашњава неке појаве; или употребљава друга техничка наставна средства, с помоћу којих ученици долазе до непосредног сазнања чињеница.

9. Учитељ описује неке сасвим непознате предмете, којих нема при руци, да би их могао показати ученицима, или прича о непознатим догађајима; или саопштава неки закон, или неку песму и т. д. Он излаже, дакле, ново знање, које ученици треба да схвате и усвоје, употребљавајући при том своје искуство и раније стечено знање.

Тако, дакле, ученици долазе до сазнања на два начина: не посредним путем с помоћу властитог чулног опажања, и посредним путем с помоћу говора учитељева. Првим начином теку ученици искуство; а другим начином они то искуство проширују и логички обрађују. Оним начином ученици упознају своју домовину и све што се у њој находи; а овим другим начином они упознају целу земљу и остали свет и поједине народе и њихов развитак.

Лакше је упознати природне чињенице с помоћу посматрања појединих предмета, који се налазе пред очима ученика, него стварати слике или идеје о удаљеним објектима с помоћу замишљања на основу саопштења учитељева. Или друкчије: лакше је доћи до конкретних представа с помоћу синтезе појединих осећаја или опажаја него до фантазијских представа с помоћу анализе конкретних представа и синтезе тако добивених елемената у нове сложене представе.

Према томе се и настава може разликовати као опажајна и као представна настава. Хербарт нарочито истиче представну наставу (дагајеПепдег Џпегсћ! — представна, или нацртна, или дескриптивна, или конструктивна настава). Она треба да подражава искуству. Излагање непознатог предмета треба да буде такво, да