Учитељ

ГЕНЕТИЧКО-ХЕУРИСТИЧКИ МЕТОД У НАСТАВИ 283

"у духу ученика створи тако јасну и живу представу о њему, да се њима чини, као да је предмет пред њиховим очима. Тако и при"чање о неком историјском догађају треба да у њих створи такву "слику, да им се чини, као да су они то сами доживели. А то се може постићи тако, ако се непознати предмет или догађај непрестано пореди с оним предметом или догађајем, који је ученицима познат из њихова искуства, а сличан је непознатом предмету или догађају.

Ово поређење може чинити сам учитељ, кад прича, илијописује, или саопштава ученицима нешто ново при настави; а могу то чинити и ученици с његовом помоћу, у разговору с њим. Овај други начин препоручују Цилер и Рајн, и то због веће саморадње код ученика.

По овом начину, учитељ истакне нови предмет или догађај, који ученици треба да упознају, и каже, на који познати предмет личи или којему је познатом догађају сличан, па онда у разговору с ученицима развија у њиховој машти представу о новом предмету или догађају, с помоћу поређења непознатих особина с познатима. Тако ученици из појединих црта својег ранијег искуства развијају, састављају, или конструјишу нову духовну слику, и то од прилике онако, као што су раније образовали своје искуство. Ово се зове „развојно-представна настава“ (епћујскејпа-дагајеепдег Ошегштећ!).

Ово је управо генетичко-хеуристички метод с претежном употребом диалошког облика предавања. Он се може употребити при учењу земљописа и при познавању природе. Пошто ученици добро упознају своју домовину и разне предмете у њој с помоћу властитог посматрања, то они имају довољно могућности за поређење непознатих предмета и појава с познатим предметима и појавама при географској и природно-научној настави; јер су ти предмети „и те појаве слични с онима, који се находе у домовини.

Али за успешну употребу тога развојно-проналазачког метода захтева се од учитеља, да свестрано познаје духовно стање својих ученика, а нарочито њихово искуство; да потпуно влада наставним. предметима, које им предаје, и уз то да наситно познаје место и

"околину, где ученици живе и где је њихова школа; и да је врло вешт у поређењу особина појединих предмета и у стављању питања ученицима о том, како би их могао заинтересовати за нови предмет и покренути на самостално размишљање о њему.

Ако учитељ не познаје искуство својих ученика и њихово ин-

"тересовање за своје место и за своју домовину, за познате им 195