Учитељ
284 ; УЧИТЕЉ
људе и животиње, биљке и минерале, .за породични и школски: живот и за друштвене и општинске послове у својој домовини, он: неће моћи то њихово знање употребити као основ за аперциповање новога знања, и неће моћи то интересовање пренети и на: ово знање, којим се знатно проширује њихово искуство.
Спреман учитељ зна добро оне наставне предмете, које предаје у својој школи. Али кад доће први пут у једно место, где ћерадити у школи, он не познаје још ни школу, ни њену околину, ни људе у том месту, ни друштвене прилике, ни географски пололожај места и околине. Стога он мора све то добро проучити пре но што почну редовна предавања. По нешто од тога може он сазнати и од својих ученика, нарочито при школским екскурсијама.
Стручан и извежбан учитељ уме, с помоћу згодних питања, вешто да покреће ученике на поређење сличних предмета. Он: истиче поједине особине новога предмета и подсећа ученике на сличне особине у познатог предмета. Кад се утврди сличност у неким главним особинама, онда ученици могу сами изнаћи друге особине, и тако могу попунити замишљену слику о новом пред мету. Овоме може помоћи показивање модела или слике тога предмета, или учитељев цртеж на табли. А где ово није могућно,. ту помаже живо представљање предмета с помоћу описивања и причања учитељева. Успех ће бити најповољнији, ако учитељ познаје нове предмете из својег искуства. Тако н. пр. ако је он путовао по Босни и Херцеговини, моћи ће живо описати и испричати оно што је тамо видео и искусио, и онда ће ученици на основу тога моћи боље поредити те земље са својом домовином.
При конструисању слика о новим цредметима не може се захтевати од ученика, да они сами то врше на основу својег искуства. Оно што је њима сасвим непознато, не могу они сами ство-. рити у својој фантазији, па ма каква питања учитељ стављао у том циљу. Њима се мора показати објекат или појава, коју никад нису. видели. Њима се мора испричати догађај, који им је сасвим непознат. Њима се мора саопштити оно што не знају ма из којег наставног предмета, или им се мора допустити, да то прочитају у уџбенику, или у другој којој књизи. Тек после тога може се тако добивени наставни материјал логично обрађивати по начелу саморадње, и то с помоћу питања и одговора.
У дидактици се захтева, да свако учитељево питање мора бити јасно и одређено тако, да ученици могу дати само један тачан, одговор на њега. А кад учитељ пита о некој непознатој ствари,