Учитељ

324 УЧИТЕЉ

два народа, две вере; — бораху се Срби и Турци, Лазар и Мурат, хришћани и мухамеданци.

Војске се ударише. Јунаци се ражљутише. И српске и турске заставе безбројне лепршаху се по Косову. „Многа копља и заставе засенише сунце; стреле и камење из праћака падаше као киша из неба; ломњава и тутњава, вриштање коња и вика људи била је престрашна, као да се небо пролама и руши.“ У љутој борби српско десно крило потисне и надјача турско лево крило, те Турци без реда почну одступати. За несрећу и српско лево крило помете се и почне узмицати пред Турцима, и једва се прикупи и опет сузбије Турке. Цар Муратов син Бајазит јурио је по Косову час на лево час на десно крило, свуда помагао, свуда храбрио, и соколио своју војску, био је хитар као муња. Кад његов брат на левом крилу почне у нереду бегати с војском испред Срба, Бајазит му дојури у помоћ с одмореном војском и новом снагом удари на Србе. Средина српска сасвим добро напредоваше, турска оделења су нападали као лавови и курјаци. Срби су их силно одбили. На једанпут учини се свима да су Срби надолели, да су Турци побеђени. У том и Милош Обилић помисли да је дошло време кад ће извршити заклетву и да цара Мурате распори, па са своја два побратима — Миланом и Иваном — одјаше у турски табор ка чадору царевом, а кад дође пред цара брзо извади прикривени нож и распори цара Мурата, а за тим сви тројица стану бегати и бити се с Турцима докле их нису Турци савладали. — Док је ово Милош радио, Бајазит с одморном војском удари са стране на српску средину. Срби су били веома уморни, многи рањени те се пред новом и одморном т урском војском помету, напрегну сву снагу, али — узалуд. Копља се поломише, мачеви пребише, заставе, јунаци и коњи попадаше. Срби су били побеђени и у средини и на крилима. Кнеза Лазара и властелине без мало све и многе војнике Турци живе похваташе и повезаше, а Вук Бранковић, кад се није више могло тући; одступи те једини оста жив и здрав. Већина српске војске изгину и оста мртва на Косову, само мали део рањених оста у животу. Заробљене властелине са кнезом Лазаром изведу пред цара Мурата који заповеди да их све погубе. Цар Мурат одмах умре од ране а син му — цар Бајазит — погуби и кнеза Лазара и многе заробљенике.

Ето како је на Косову пољу пропало сасвим српско царство у љутом боју, у крви јуначкој, где оба цара погинуше 15. јуна 1389. год. — на Видов-дан.