Учитељ

ЕКСКУРЗИЈА СРПСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈУ 339

јоликом. На зиду се налазе историјске слике из времена Петра Великог, а у зачељу његов споменик покривен платном до дана освећења школе. Били смо задовољни што смо ову школу видели, али би нам милије било да смо је затекли у раду. |

Последњи дан нашег бављења у Петрограду посвестили смо разгледању вароши и спреми за даље путовање. Неки од наших другова ишли су возом у Царско Село на изложбу петроградског округа и с хвалом помињу све културне тековине које су тамо видели. Заузет бригом и припремама за даље путовање нисам стигао да тамо одем, што ми је веома жао било. На заједничком ручку у реалци пожелео нам срећан пут и успех у даљој екскурзији г. Андрејевић представник петроградског школског округа, напивши здравицу Србији и народу српском. У име наше захвалио се на гостопримству г. надзорник Миливоје, а затим су се ређале нове“ здравице, завршаване певањем нашег певачког хора. Нашем заједничком ручку, у истој дворани, за засебним столом, присутни су били и одрасли ученици реалке, са инспектором г. Тихомировим..

У пола нођи између 24. и 25. августа, по ранијем споразуму,. нашли смо се сви на Николајевској железничкој станици, испраћени директором реалке г. Иларијоном Николајевићем и наставничким особљем женске гимназије, у којој су наше даме биле на стану. Тачно у 12,20 часова ноћи воз се крете за Москву. Време је било хладно, магловито. Пред зору је прелетао и снег, али је: брзо престао, не успевши да забели земљу и кровове.

Кад је дан освануо, налазили смо се већ у средњој Русији, која се протеже око извора реке Волге и њеног тока. То је земља, у којој искључиво живе Великоруси. Они се баве земљорадњом, али, у случају нужде, лако остављају ову врсту привреде и своје село па иду на рад у фабрике. Земљорадња је на ниском ступњу развића. Земља се не одликује родношћу: песковита је или глинаста, а има доста језера и мочари. Земља није својина појединих сељака, него припада општини („миру“) и с времена на време дели се међу становнике.

У средњој Русији је веома развијена фабрична индустрија. Израђују се роба памучна, ланена, конопљана, вунена и свилена;. затим има много фабрика хартије, машинерија, металне робе, стакла, порцулана, коже, стеарина и т. д. Сеоски свет иде на „заработки“ у те многобројне фабрике, јер од земљорадње не може да живи. Сем тога, у средњој Русији је веома развијена сеоска домаћа индустрија. Тамо, где је доста шуме, сељаци израђују оруђа