Учитељ

9286 УЧИТЕЉ

ђаја. При том они задржавају у свести главне представе и пој- мове, којима се одржава веза и јединство целине;а појединости « од мање важности изостављају и заборављају.

Одавно је познато, да кад се деци нешто прича, она жудно очекују, да чују целу причу; па кад приповедач застане, да нешто. објасни, или кад га неко прекине у причању, било то каквим питањем или својом непажњом, она су незадовољна и љуте се због тога. Из тога се види, да је интерес за схватање целине врло јак,. док је интерес за поједине делове слабији, нарочито „ако се у свести не одржава чврста веза међу њима.

Познато је и то, да је пажња у ученика за време причања 0 неком непознатом занимљивом догађају тако напрегнута, да је у њих услед тога дисање знатно спорије и цело тело готово непомично; а кад се доврши причање, чује се, како они живље удишу ваздух и како се брже покрећу на својим местима. Међутим тако. јаке пажње и тако живог интереса неће бити у свих ученика, кад се оно што треба да се исприча у целини, подели на многа питања, којима се траже многи одговори од ученика, па се тек из тих одговора саставља целина.

Зна се и то, да на оваква питања одговарају обично само најдаровитији и најслободнији ученици, док други ученици ћутеи само слушају, шта учитељ и неколико ученика говоре. На тај начин маса ученика не учествује активно у таквој настави, те не може имати оне користи, која се добива при живом интересовању и при личном суделовању у школском раду.

· Претерана употреба генетичко-хеуристичког метода у диалошком облику подсећа на оно погрешно мишљење о урођеном знању, по којем треба само разним питањима будити и развијати поједине мисли или идеје у деце, па ће се.оне саме појавити у њи-. ховој свести. Међутим сад се сви учитељи држе другог мишљења, по којем у свести првобитно нема ништа друго осим онога што је у њу ушло кроз чула, и зато они полажу највећу важност на посматрање и на чулно опажање.

Полазећи од тога опажања и наслањајући се на стечено искуство ученика, учитељ има ипак много прилика у школском раду, да може корисно употребити генетичко-хеуристички метод, без извештачености и без претеривања ма у којем погледу.

15. новембра 1911. год. у Београду.