Учитељ

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 9287

Т. Рибо, члан Француске Академије.

БОЛЕСТИ ВОЉЕ.

Са двадесет првог издања превео Влад. (. Вемић учитељ.

(СВРШЕТАК) |

ГЛАВА ПРВА ОСЛАБЉЕЊА ВОЉЕ.

[. — Недостатак подстицаја.

Карпантер саопштава по Бенету“ један случај „парализе воље“ који ми изгледа исте врсте. „Неки човек кад би, шетајући се улицом, дошао на какво место где је прекинут ред кућа, не би могао даље ићи; воља би му на једанпут постала неактивна. Наилазак на какав празан простор неминовно би га зауставио. Прећи улицу тако исто било му је врло тешко, и када би прекорачио праг неких врата да уђе или изибе увек би био заустављен за неколико минута“.

Други се осећају у отвореном простору слободни само кад иду дуж ограда од шибља или заклоњени дрвећем. Могло би се навести много таквих примера, али није потребно, јер | основна чињеница иста.3 и Нас се овде не тичу медецинске дискусије о овим врстама болести. Психолошка се чињеница своди на једно осећање страха, без обзира на то што је то осећање детињасто и уображено што се тиче његових узрока. Ми имамо само да констатујемо његову последицу, која се састоји у спречавању хтења. Али се ми морамо запитати, да ли овај депресивни утицај само зауставља вољни импулс, који је сам по себи недирнут, или је уз то ослабљена и моћ индивидуалне реакције. Ова друга претпоставка изгледа вероватнија: јер, пошто осећање страха није несавладљиво (што болесници доказују у извесним случајевима), мора се узети да је моћ

1 Овим је завршена | глава овог дела које је преводилац спремио за штампу Уре

8 Тос. ст, р. 385.

3 Опширније, види: Мезћрћај, Агсћаг јаг Рзусћлалте, (оте Ш (два чланка); Согдез, 1614; Теотапа ди Заше, Аппалег тедсо-рзусћојоганев, р. 405, 1876. а дискусијом о овоме питању; КИН, Огспоппазте епсусторвагдиг аез зстепсез твагсаћез чланак Ропе адес сопзстепсе; Мацавјеу, Рао!огте де Гезрти, превод, п 339 и даље.