Учитељ

346 УЧИТЕЉ

усу. Овде се г. Петронијевићу мора замерити што о нервном систему говори без икаква увода који би нам изнео важност тога система за душевни живот. То се г. Петронијевићу мора у толико више замерити што је по њему „немогуће психолошка факта као нешто битно различно од физиолошких објаснити из ових последњих. Али не само да је немогуће фактичко објашњење психичких феномена из физиолошких, него је немогуће утврдити физиолошка факта без претходног утврђења самих психолошких факата.“ „Психологија се мора дакле схватити као потпуно независна од Физиологије.“

О локализацији душевних функција у мозгу, вели Липс, не би требало ни говорити.3 Што г. П. не мисли тако, не може му се, најзад, замерити; али му се мора замерити, што он врло детаљно излаже неколико теорија локализације, — у пркос своме горепоменутом принципијелном гледишту на однос Психологије према Физиологији. Због тога цео овај дуги параграф“ стоји не само у изизвесној диспропорцији са осталим чисто психолошким партијама, него се осећа — да се медицински изразим, — као страно тело у Психологији г. Петронијевића, као једна глава Физиологије, која нема никакве везе с деловима Психологије ни пре ни после себе. Шта је разлог да г. |. онако детаљно по Нагеловој Физиологији изнесе специјално Флегсигову теорију локализације, — не може се знати. Овде се г. Петронијевићу иначе омакао један Јарзиз (сајап» — или је можда пометња») Он вели да „од ових наведених подела миелогенетичких поља у групе најважнија је ова последња и са њом доводи Флексиг у непосредну везу локализацију психичких функција.“% Али у овој последњој подели где трећу групу чине „централне области које обухватају три последња поља“, замењује г. П. сад на једном ту последњу групу шерминалним областима („ових последњих има око осам на броју, од 29-ог до 36-ог поља“) из једне раније поделе.'

У десетом 9 износи нам г. П. „основне правце“ Психологије. Тих основних праваца има по г. Петронијевићу двадесет и два. Како ће се мислити о Психологији као науци кад у њој има два-

1 Ебртоћацз, о. с. 5, 98—175. — О вредности и тачности чисто анатомских и физиолошких података у овом параграфу овде неће бити говора, пошто смо се ми ограничили само на чисто психолошка питања.

2 Осн. емп. Пс., стр. 58.

8 Пррз, 0. с., 5. 42.

4 Осн. емп. Пе., стр. 36—37.

5 Вунт, чија физиолошка Психологија износи преко 2000 страна, не износи ни близу овако детаљну теорију свога колеге са истог универзитета, док то чини г. П. чији Основи емпиријске Психологије имају свега 316 страна.

6 Осн. емп. Пе., стр. 49.

7 Б. стр. 48. — Мора се још замерити г. Петронијевићу, што, кад већ овако детаљно износи локализационе теорије, нигде овде не помиње славног Катоп-у Саа1-а, који је на супрот Мајнерту први учио специјалне разлике у структури мозга, и коме ми, како вели Вунт, имамо највише да захвалимо за открића у питању о структурним односима мождане коре. — Мипае, Отипаг. а. рћ. Рз. Ва. |, 5. 223.