Учитељ
348 УЧИТЕЉ
ликујући у индивидуалној Пеихолигији дескриптивну и експликативну,: — са тога данас ни мало више актуелног историјског становишта. Поменуто мишљење г. Петронијевића је последица његовог погрешног схватања Психологије моћи. Психологија моћи није засебан правац „према специјалном начину објашњењу појава“, као. што мисли г. П., јер она и није, вели Вунт, „у ствари никаква теорија“, никакво објашњење, већ како Вунт вели, само описивање, само „подела душевних процеса у различне врсте =
Од тринаест „специјалних праваца“ које г. наводи, у ствари то скоро ниједан није. Ту, пре свега, долазе већ поменути „правци“:. објективистичка и актуалистичка, унитарна и атомистичка Психологија. У колико „треба споменути као засебан правац Психологије и евољуционистичку или биолошку Психологију“,“ као што мисли г. П, у колико се Спенсерова Психологија, коју г. П. свакојако разуме под овим именом, у опште може сматрати као „засебан правац Психологије“, — то сег. 1 и не пита; он само. просто тврди. Асоциациона Психологија, која је истина, као што с правом вели г. П., један „специјалан“ правац у Психологији, . само је једна подврста интелектуалистичке Психологије,“ дакле један правац ше Психологије, а не њој координирана, као што. мисли г. П. Аперцепциона Психологија, коју г. П. координира асоциационој, је ваљда Психологија Вунтове школел Али она није нарочита Психологија већ Психологија која није само асоцпациона,. —_ као ни многи други правци; иначе, наравски, ни та Психологија не спори, да се за извесне спојеве „невољна асоцијација сматра као принцип спајања елементарних састојака“.6 Ако то можда није“ логичка теорија рефлексионе Психологије, коју Вунт поред асоциационе помиње опет само као једну специјалну врсту интелектуалистичке Психологије, док г. ГП, неоправдано координира интелектуалистичку, асоциациону и аперцепциону Психологију као „специјалне правце“.
Каква је то сензуалистичка. Психологија, — и то ми је непознато. Вунт, који у својој Психологији међу „опште правце
,
1 Осн. емп. Пе, стр: 61. = Дескриптивна психологија је само један, наравски први задатак Психологије. — Тлрр5, 0. с. 8. 1. Феноменологија, на коју можда» мисли г. П., а чије присталице не признају експликативну Психологију, није у' ствари Психологија, није наука. Јер је Психологија данас у исто време и дескриптивна — у колико је тај њен први задатак услов за експликацију — и експликативна и не може се двојити у Психологији „у колико је дескритивна“ и у Психологију „у колико је она ексиликативна“. Г. П. чак тврди на истом месту да је та: дескриптивна психологија „подлога и свих других наука, ито не само појединачних. (природних и духовних наука) него и философије“.
2 РаЏозорће шт: Веспп дез гмапгловјеп. Јавтипдем, 3. 7..
8 Осн. емп. Пе., 61.
а Мапа, Фтипаф. 4. Рз., 5. 15..
5 дећеп, о. с. 5. 198.
6 Осн. емп. Пе., стр: 60.
2 Мапа, шапа. д. Рз.,.5. 21..