Учитељ

БЕЛЕШКЕ 957.

Захваљујући г. министру и Народној Скупштини на овој лепој пажњи и помоћи, учитељство ће се старати да се са своје стране за то одужити држави и народу, и да и даље сачува ову пажњу највећих државних фактора.

Највећи учитељски добротвор. Г. Ђорђе Вајферт индустријалац из Београда, ценећи свеколики просветни рад српских учитеља и схватајући још неповољно њихово материјално стање, поклонио је Учишељском Удружењу своје велико имање „Русман“ у селу Глоговици, да га Удружење употреби на просветне и хумане циљеве. На овом имању има 25 зиданих кућа и једна лепа вила. Један део засађен је воћем.

Г. Вајферт обећао је да ће све зграде оправити, са инжињером имање премерити и код суда, на пролеће, тапију пренети на Учитељ. Удружење — све о свом трошку, па предати Удружењу све у исправном стању.

Сем тога, г. Вајферт био је тако племенит да је обећао да ће оставшти и нарочити фонд за одржање овог имања. А све то под цигло једним условом: да се ова установа зове Св. Ана, као споменик његове мајке Ане, која му је за живота често говорила: Синко, чини добра. То те никад осиротет неће.

Ово имање удаљено је од Неготина 3—4 часа, а од друма Зајечар—Неготин и Салаша удаљено је 1 час. Од овог државног друма до Русмана начињен је врло добар пут (друм).

Овим великим поклоном г. Ђ. Вајферт постао је највећи добротвор српских. учитеља после пок. Јована Гавриловића.

Хвала и овом новом и великом добротвору српских и

Уметнички павиљон у Београду. Иницијативом г. Љубе Крсмановића рентијера из Београда и неколицине наших виђенијих уметника, покренуто је питање да се у Београду подигне једна лепа зграда за уметнички павиљон, у коме би се: приређивале изложбе, уметничке забаве и т. д.

У тој цељи г. ЈЂ. Крсмановић дао је први свој прилог од 10.000 динара, што је веома похвално, и без сумње да ће и остали виђенији грађани, својим прило-. зима потпомоћи ову лепу идеју. Имена свију приложника биће урезана златним словима на плочи у зачељу зграде. Место где ће се павиљон подићи још није изабрано.

Гоњење учитеља у Хрватској. У Хрватској владају нередовне прилике већ неколико година по жељи оних из Беча и Пеште. Првих дана овога мес. били су избори народних посланика. Притисак владе и власти против коалиције Срба и Хрвата био је неописан. У тој борби, разуме се, учитељи су — Срби и Хрвати — поборници коалиције, страдали највише. Они су, као некад код нас, немилостиво депешама јурени с једног краја државе чак у други. Они су и сад лепо и с великим пожртвовањем показали своју националну и грађанску свест. Борба је највише била наперена против Срба, али је Оар уродила добрим плодом — бан је претрпео пораз на изборима.

Велика учитељска скупштина у Будим-Пешти одржана је 25. новембра. На њој је било преко 5000 учитеља-ца, из целе Угарске, без разлике, вере и народности, и без разлике школа у којима раде. Међу овима било је и 70 наших Срба. Збор је сазвала Управа Земаљског Учит. Удружења, ради тражења поправке учитељског положаја. Донете су потребне одлуке у томе смислу, међу. којима су и рад на остварењу општег и тајног гласања, па да се добије народни. парламенат, који