Учитељ

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 359

Михаила Радовића, свешт. из Чачка, јер је вазда био пријатељ школе и учитељства.

Скупштина је примила предлог и одала им последњу пошту устајањем.

Председник моли Скупштину, да саслуша г. Љуб. М. Стојановића, који ће говорити о реформи наставе.

Г. Стојановић говори о реформи целокупне наставе у опште и основне на посе, тврдећи да она не почива на рационалној основици и да не спрема за живот већ за чиновничку професију. Потврђује рефлексије читањем одељка из „Воденице на Флоси“ о школовању Томе Тулмвера. Циљ наставе на Универзитету треба да је спремање људи за марљиве чиновнике, корисне посленике и људе који ће науку усавршавати. Гимназијску наставу скратити и свести у границе да буде само основна подлога за универзитетску наставу. Основну наставу ставити на рационалнију основицу, да спрема за живот, да буде корисна и практична. те да ју народ заволе, — да носи пољопривредни или занатски карактер, у зимском течају у главном да буде теоријска а у летњем практична. У томе духу треба уредити и расаднике школских посленика. А дотле наставници треба главну бригу да поклаљају културним радовима ван школе. Нарочиту пажњу поклонити женском општем образовању, установити школе за домоводство.

Г. Благ. Недић поздравља присутнике Учитељске Скупштине, који и поред беднога свога материјалнога стања, посетише Скупштину. Мисли да начин школовања и културни рад наших настав- _ оика треба да је првенствено упућен на поправку економског, моралног, физичког и финансијског стања нашега народа. Констатује да су досадашњи ресултати наставе у томе правцу слаби. Наводи конкретне примере из живота и делања нашега народа.

Г. Драг. Михаиловић доказује да назори г. Стојановића о осн. настави не одговарају принципима савремене педагошке науке, што га не изненађује, јер му то и није струка.

Да они нису ништа ново, оригинално и неостварљиво, јер је то све било и у прошлости, а људима из друге струке, нарочито историцима, изгледа све лепше оно што је негда било. Основ. настава има свој циљ истакнут педагошком науком и не смемо од ње тражити да спрема децу за поједина занимања у животу, што је циљ појединих стручних школа, живота и заната.

Г. Стојановић одговарајући му вели: да га он није довољно разумео и да он није тражио да деца праве паоце на колима и поткивају коње.

Настаје одмор од 10 минута.

Г. Жив. Радосављевић мисли да не треба улазити у диску"сију, тим пре што је ту жељу и говорник изразио. Третирано пи"тање по важности мора бити предмет засебне дискусије. Требало "би га предати Глав. Одбору на размишљање.

Прелази се на дневни ред.

Г. Милутин Станковић предлаже да се не улази у специјалну