Учитељ

НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ 479

корист већ штету. (Наводи из Милићевића став: „Дао сам војника, дао сам ђака, па шта хоћете од мене).

7. Прошиван је једнаком наставном плану, који је детаљисан и општи за све школе. (Сеоске и градске; мушке и женске).

8. Референш види несвесност свију чинилаца који рукују школом и на завршетку разлагања узвикује: „Освестимо се, и погледајмо шта радимо !“

П

Стојећи на гледишту, али увек на гледишту, да настава буде само практична г. Стојановић се први, али не као Министар Просвете, којекако освесшио, тек кад је једном приликом, прегледао Шабачку Ратарску Школу. Њему се необично допало што у њој ђаци не само уче, већ и раде. У школи се деца баве оним што ће им код куће требати. На тај начин рад ће им омилити, те ће из школе излазити земљорадници, а не „господа“. Због тога г. Стојановић тражи:

а) Да се све пољопривредне школе прешворе у учитељске школе, за сеоске учитеље.

6) Такве би се школе отварале поступно и било би их 10—15 на већим имањима (манастирским или окружним и среским пољопривредним станицама).

в) Настава би у њима била проширена и трајала би 6—8 година.

г) Такве учитељске школе походила би само деца сеоских

родитеља од 10—12 година, била она писмена пли не.

д) Избор ученика вршио би се по личној пријави родитеља или по избору општинског одбора.

ђ) Издржавање њихово пада на ИП државе док се не почне јављати већи број деце.

е. Те би школе замениле данашње среске и окружне економије и биле би Огледне Станице Пољопривредног Одсека на Универзитету. ж) Свршени ђаци враћали би се кућама као учитељи да ошворе сеоску школу за писмењосш и да на своме и школском имању уче друге како се ради.

То су његове мисли о уређењу учитељских школа.

и

За реформу основних школа г. референт предлаже: а) Да се све осн. шк. удесе по обрасцу ових школа ратарских<