Учитељ
НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ 481
историјски део васпитања помиње површно и непотпуно. Друштвени односи — социологија не налази правилну примену у томе расправљању школских питања. Педагошку теорију г. Стојановић или апстрахује или само помиње оне принципе, који би му послужили као согрога де Неја да само: што јаче осумњичи успехе данашње основне школе. Ово маркантно потцењивање педагогије као науке појављује се, без сумње, као последица уобичајене мржње већине филозофа нашега универзитета према тој научној области и њеним радницима, јер се не сме предпоставити да г. Стојановић у принципи модерне педагогије нису познати. Било како му драго главно је да процењивање његових мисли мора бити свестрано, зато вас молим да га пажљиво саслушате и о њему дате свој суд.
1
Ако се нажљиво проучи културна историја ма којега народа још од најстаријих времена, наићи ће се на трагове, који категорички утврђују, да се у зачетку културе и цивилизације једнога народа налази увек и зачетак његове историје васпитања. Исто тако несумњива факта у историји васпитања утврђују да се просвећивање увек појављивало као природна последица прилика и односа, који су у дотичном народу владали у разним периодама некаквога културнога развитка. Само неколико примера биће довољно да наше тврђење довољно образложе. Грци, да би одолели навалама персискога Кира, бацају кржљаву децу и стварају војнике, који ће "се ставити на бранич отаџбине. Фихте у Немачкој држи своје чувене „Говоре на немачку нацију“ и хоће да васпитањем створи државу. Хришћанство у својем највећем престижу пали на ломачи све реформаторе, који ометају њихов престижан утицај на развитак државе. Филантрописте хоће, помоћу васпитања, да спасу од пропасти сеоски сталеж. Русо и Песталоци враћају човека природи и . траже развитак хуманизма. Шилер уводи васпитањем ученике у познавање уметности. Кант и Хербарт стварају људе, који ће делати у правцу етичких идеја.
На тај начин васпитање је било монопол државе, цркве, сталежа, политичких партија и појединаца. Васпитни је циљ у разним епохама дакле одређиван тако, како би задовољио потребе оних, који су у то време давали директиве политичком животу.
Школа није била општа за све грађане. Она није била слободна. Она није васпитавала масе народне. Школа је служила ин-
УЧИТЕЉ | у 82