Учитељ

НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ 483

У Србији је, по податцима државне статистике од 1897 год.: "обрађена земља била овако подељена:

Број власника земље.

Из овога прегледа власника обрађене земље, упоређујући цифре. добијамо овакав резултат: |

Број најсиромашнијих власника земље са 2 ектара, и испод тога, опао је у међувремену од 1889.—1897. године; дакле, за 8 година, за 18.129 или за 23 одсто. То значи: да је за то времеу Србији остало без својине 18.129 породица, или на сваких 100 породица, 23 је остало без земље. Ако би сразмера пропадања тих имања и доцније остала иста, онда би после непуних 25 година у Србији 79.862 власника такве земље потпуно осиромашили и "остали без игде ичега.

Број власника земље од 5—50 хектара за исто време пора"стао је за 70.270. Сразмера у којој је то растење ишло стоји овако: од 20—50 хект. са 334 од сто; а преко 50 хектара са 458 од сто. Значи да земља сиромашних породица поступно прелази у својину богатијих власника, јер су мала газдинства недовољна да се могу одржати.

Немогућност њиховога опстанка може се правдати једино тиме, што је њихов жетвени принос толики, да не може да задовољи физиолошке потребе њихових сопственика. Често пак није у стању да подмири ни потребе, које власници тих земаља дају држави у облику посредних и непосредних пореза.

Опадање материјалних добара опажа се и у другој цривре„дној грани нашега сеоскога живља — у сточарству. По попису од 1905. год. било је у Србији на 100 становника :

1866. г. волова 24, свиња 106. 1900. 'г. волова 13, свиња 38. 1905. г. волова 11, свиња 32.

1 Доцније податке нисмо-могли у селу набавити. 325