Учитељ

486 У ИЕ љЉ

о главнијим држава у Европи и т. д., једном речи, Коменски захтева, да се све оно, што су деца добила у материнској школи у облику простих упечатака, развије у школи рођеног језика у облику сложенијих појмова и престава, значи и сложенијих познања и природи и човеку. У латинској школи дечија се познања у толико компликују, да су из ње дужни излазити „аритметичари и геометричари, астрономи, физичари и друге научне личности, које располажу знањем — по речима Коменског — из науке о сферама и издвајањима, а тако исто и разумеју постанак света, силу елемената, разлику животиња, својства биља и метала, организацију. човечијег тела и остало и то шта они престављају собом у општим цртама и њихову примену према потребама нашег живота, а то треба да обухвати и неки део медецине, земљомерства и осталих механичких вештина. Академији треба да припадне завршетак и допуна свих знања и свих већих предмета обучавања, т. ]. оно сложено и разноврсно развиће ума и сила човечије природе, које је спојено са изучавањем целе науке и мудрости ч0вечије“. Што се тиче развића моралних осећања, сила и способности, Коменски препоручује да се почињу од простога, несложеног, које се доцнијг компликује. при развићу воље и сазнању моралне дужности. Децу треба навикавати на уредност, умереност у јелу и пићу, на правду, ћутање, трплење, услужност и т. д, а главно и неопходно је научити децу да воле. Сва ова својства дечијег карактера несумњиво представљају оне елементе алтруистичких осећања, која се доцније могу развити код деце у озбиљне и јаке основе морала.

У школи рођеног језика, која наступа после мајчине школе, сва проста правила владања, путем процеса еволуције, морају се развити до граница „знања, разумевања и бриге, да се примени у живот наука о моралу, изложена у правилима и објашњена примерима, саодговорно разумевању тога узраста.“ Даљи тип школа (латински) дужан је припремити од својих питомаца „моралисте, који би до савршенства умели расматрати врсте и разлике доброчинства и порока, избегавати последње, а следовати првима, како у општем појимању, тако и у специјалном — у примени домаћег и државног живота. Академији припада — као што смо пре напоменули — завршетак и допуна свих знања, другим речима највећи степен познавања моралних основа и моралних животних питања у опште. У целој овој схеми поступног развића наших познавања и наших