Учитељ

ОБМАНА ИЗ УОБРАЖЕЊА 491

пред собом. в) Патолошка лаж. Лажу због болести, под ушицајем калуцинације, фантастичких идеја и др. Представљајући тако широку класификацију појаве лажи ми сматрамо тај појам не као факт искључиво етички, већ као појам и факт искључиво психолошки.

Нас сада не интересују крајње тачке по суштини једне исте појаве обмана, већ сама средина пола, која не прелази границе нормалности, каткад долазећи врло близу до тих граница, а с друге стране јасно се разликује од облика злонамерно свесне лажи.

То је лаж из уображења.

4, Правник и педагог, више од људи у ма каквој сфери и професији, могу се срести с том негативном појавом човечје душе и друштвеног живота: први у неколико исказима сведока, у грађанским и кривичним поступцима, где је реч о животу и судби ч0вечјој, други — у васпитном раду, где је у главноме реч о судби човечје душе, душе васпитаника. И тамо и овде ствар се тиче врло важних питања живота човечјег и друштвеног, али се и тамо и овде обично руководе двама шаблонима: или констатују злонамерну, свесну лаж и шаљу у тамницу, или дигносцирају патолошку лаж и шаљу у болницу за лечење душевних болести. Но ствар није тако проста, као што може изгледати на први поглед: или болница или тамннца. Ту је треће; ни болница ни тамница, већ нешто ужасније и интересантније и од једнога и од другога — лаж из уображења. Само поставка тога облика лажи, као самосталног облика, може наморати прве, да радикално измене гледиште на материјал, који се добива исказима сведока, и признати нужност не само психопатолошке већ и психолошке експертизе, изменивши према томе процедуру суда и претходног реда; друге, да радикално и из основа илмене саме методе васпитања.

5. Констатујући да постоји самостални облик лажи на уображења, која се разликује и од злонамерне и од патолошке лажи, ја не морам само утврдити тај факт и његову моћ за опстанак, него показати у чему се он састоји, јасно и тачно оцртати његове границе, описати и ако је могуће објаснити узроке његове. Да то постигнем, користићу се конкретном сликом из галерије уметничких типова, Иваном Александровићем Хлестаковим, јунаком Гогољевог „Ревизора“.:

Млади петроградски чиновник Иван Александровић Хлестаков, човек око 30 година, буде приморан околностима да остави Пе-

1 Ово је дело и код нас преведено и представља се у нашем позоришту. /7рев,