Учитељ

ОБМАНА ИЗ УОБРАЖЕЊА 498.

Сретнувши „може бити први пут у своме животу такву пажњу на себе, Хлестаков је показао све своје биће, „постао је отворен“ вели за њега Гогољ, и на тај начин открио сав прости механизам своје просте душе и своје преваре.

Ти примери, какве нам даје Хлестаков, њихова композиција, њихова противност истини и стварном положају Ивана Александро-

вића, карактер њиховога понашања према тој истини, представљају за нас велики интерес.

У пропорцији би се та факта овако изразила: примери преваре Ивана Александровића стоје према правом стању ствари, као уобразиља према истини, која се њоме изазива или је изазвана; изражавајући се високим стилом и речима фантастичара „Белих Ноћи“ Достојевског треба рећи: идеали се претварају у прах и. пепео, кад нема другога живота, треба га створити из те прашине. И колорит преваре пролази јасно кроз сву лаж Хлестакова и оне слике, које он износи пред чиновницима града Н.

Да ту превару расмотримо пажљивије.

Ништавни, ограничени Хлестаков у први мах се уплашио пред шефом полиције, под утицајем околине и с поља натуреног му положаја, као год под утицајем разумне и стварне хипнозе, заборавља ко је и шта је он, прелази преко границе своје личности и. на очи тим лицима прелази кроз пет врста метаморфозе: од малога. чиновника који живе на петом спрату, на једанпут он постаје директор департмана, и зато да би Иван Александровић снисходљиво примио ту дужност, требало је да се јави 30.000 курира; наједанпут он је писац барон Брамбеус; за мало и сам Загоскин и др., а на послетку он је Иван Александровић маршал и, у то време Маврушка на петом спрату прима његов капут. Процес тих метаморфоза не иде еволуционо, већ скоковима, противуречно, бескрајно.

Без наше воље може да се појави мисао, која на први поглед уништава све наше поставке поводом фантастичких обмана и да нас примора, да тај хаос слика и примера признамо пијаном фантазијом, јер је Хлестаков у изнесеној сцени сасвим пијан.

Против тога протествује сам аутор Хлестакова изјављујући у једном од својих писама, да опијање не игра такву улогу; оно би само начинило Ивана Александровића мало слободнијим и отворенијим. С друге опет стране не почиње том сценом превара Хлестакова. Он вара у једном истом духу од момента своје праве по-. јаве на позорници.