Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 27

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

а) РЕФЕРАТИ (Наставак)

Основи емпиријске Психологије. (Београд 1910) од Ог. Бра'нислава Петронијевића.

»

Други део, 5 25, говори о шеихичким спојевима, које г. П. „по начину датости елементарних састојака“ дели на механичке и психичке! Као што се види, г. ЛП, говори о психичким спојевима један пут у ширем а други пут у ужем смислу, што, разуме се, није оправдано, — нарочито кад се то чак и не каже. По г. Петронијевићу „психички спој свести представља једноставан утисак, у коме се елементарни састојци истина нејасно распознају, али ипак распознају...“ „Психички спојеви пружају дакле нечег новог чега у њиховим елементарним састојцима нема.““ То „нешто ново“ је нов квалштет, и за то су ови спојеви — по Еренфелсу — названи „квалитетима облика“ (Оезјананашајеп) или квалитети целина, (безатпидна еп). Зашто им г. П. није задржао то признато научно име, те онда не би исти термин употребљавао у два различна значења 2

Први одељак у овом другом делу говори о формалним сиојевима. и то, прво (5 26), о опажању иросшора. У питању 0 психолошком постанку преставе простора заступа г. 1, изгледа ми то се не види јасно, јер г. ПП., као што ћемо видети, не заступа увек ни доследно, ту теорију, — нативистичку теорију по којој „опажање простора условљено је самом структуром чулног органа вида.““ По нативизму је дакле, вели г. П., простор нешто елементарно, дато првобитно заједно са чулним квалитетима. И то је тачно. Али зашто онда, г. П1. говори о простору шек овде, у другом делу, где говори о психичким спојевима, као што то чини н. пр. Вунт, који је емпирист (преемпирист), док Еђрпећанз, Хлећеп, Јо и др. нативисти говоре о опажању простора у вези са елементима — пре излагања психичких спојева >

Кратак физиолошки део израђен је по Вунту, — кога 2. (1. и не. помшње — о оштрини локализације (коју Вунт, у осталом, — што је г. П. превидео — износи тако детаљно зато што она њему служи као један емпиристички аргуменат, јер он из ње изводи квалитативне локалне знаке у смислу емпшрисшичке теорије) скоро од речи до речи по њему. Али је г. П. ипак у неколико оступио од

1 Осн. емп. Пе,, стр. 181. 8 Ба стр. 182

03 Тирра, (0. с 67189 Још о. с: Ва К:5.365. 4 Осн. емп. Пе. стр. 189.

5 Г. П. је неке бројне податке Вунтове погрешно прочитао и неке врло јасне изразе Вунтове заменио врло нејасним. Г. П. вели: „У области жуте пеге она износи