Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 559

2.) Ушопник и Свеши Никола у читанци [У раз. стр. 62. у читанци | раз. стр. 159. | 3.) Божја помоћ у читанци [У раз. стр. 61.. у читанци И раз. «стр. 165.—166.

4) Мајка Свешог Петра у читанци ТУ раз. стр. 70.—71., у читанци | раз. стр. 166.—167.

5.) Народне молишве: а) Кад се леже спавати, 6) Кад се устаје од спавања у читанци ТУ раз. стр. 59.—60. у читанци | раз. стр. 155.—156.

Поред тога што за ово уношење једних истих чланака у две читанке нема никаквог оправдања, оно туче састављаче као наставнике Педагогике и као писце педагошке. Они у својим предавањима из Педагогике и својим списима говоре једно, а у пракси (састављању читанака) раде друго. Говорећи о избору наставног градива у својој Педагогици г. Протић, на стр. 67., вели ово: „Научно педагошко гледиште захтева да се одгбере само оно градиво које ће моћи да буди и негује многостране интересе. Ако се посматрањем и испитивањем одабраног градива не могу да развијају ови интереси, онда настава не може имати утицаја на вољу, она није васпитна.“

„Ну интереси се не могу неговати, ако градиво не одговара ступњу духовног развитка учениковог. Напротив интереса нестаје, ако их је и било, јер ученик не може да разуме градиво. Ученик га може примити, може га запамтити, али то ће бити мртво знање, без утицаја на вољу.“

Даље, на стр. 68. Педагогике г. Протић вели: „Формални принцип захтева да се испитује духовни живот ученика, да се упознају аперцептивни ступњи ученикова развитка, па се према њима подешава и избор градива.“ | |

Господин Вл. Д. Стојановић је у друштву са г. Ал. Марићем превео Д-ра В. Рајна „Основе Педагогике.“ У тој књизи на стр. 66.—67. пише о избору наставног градива ово: „Само оно градиво може бити наставно градиво, које је кадро да изазове и одржи дечије интересовање. Само таква градива треба одабрати, која морају неопходно пробудити интересовање код сваког нормално развијеног васпитаника, и то нехотично и трајно интересовање.“

„Као први услов за избор градива важи према томе ово правило: само оно градиво може пробуди у детету јако и трајно ин"тересовање, које тачно одговара дечијој моћи схватања или дотичном ступњу дечије аперцепције.“

У свом реферату Главном Просветном Савету о књизи Младост од г. Саватија Грбића г. Влад Д. Стојановић вели: „Али у књизи Младост има и таквих ствари које не одговарају аперцептивном ступњу те деце. Зато што ове ствари премештају круг дечјег схватања, деца их или никако неће разумети или ће их разумети погрешно.“ (Види Просветни Гласник од 1904. г. свеска за јуни, стр. 604.),

После свега наведеног настаје питање: Како се слаже са овим уношење једних истих чланака у читанку П раз. и у читанку Ш или