Учитељ

566 УЧИТЕЉ

ност, код које свако појединачно „ја“ изображава једну од тежњи индивидуе. — У патолошком стању имамо само одступање од нормалног стања, управо исто — што и у нормалном стању — само у увећаном маштабу (размери). -

Опажа се, да човек достиже веће јединство личности, што је чвршћег карактера, што су мање оштре и мање дубоке преживљене промене у његовом животу, што је мања разлика измеђ његовог стварног и формираног „ја“, и напослетку — особито шшо је већа хармонија измеђ његових убеђења и поступака. — Учвршћивање ог јединства мора бити једна од главних цељи васпишања Цирих. Превео Жив. Дим. Ив.

студ. фил.

Бор. Р. Младеновић. -

НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ.

(Свршетак). Ш

Сад да пређемо на уређење осповних школа.

- Настава основних школа има двојаки задатак: да васпшта „омладину и да јој да знање корисно за доцнији живот.

Ради оних, који пишу о реформама, а ова два задатка на"ставе погрешно разуму, дозволите ми, да их објасним са педагошког гледишта.

По Хербарту настава је двојака: а) васиштна, у којој се на"става сматра као средство за васпитање и где се знање ставља у "службу моралног карактера и 6) стручна или позивна настава, у којој се настава сматра као циљ, т. ј. наставом се има да спреми "васпитаник за извесан позив. Дакле, васпитном се наставом образује воља; њоме се даје опште образовање, у којем се налази „основа мор. карактера. На ту основу се надовезује стручна или позивна настава. У васпитној настави наставник ја васпишач и _ учитељ, а у стручној учитељ, који још никако не сме да се од-. рекне васпитнога утицаја. Васпитну школу походе васпипшаници, а стручну ученици, који уче.

1 Овај превод је завршни део капиталног Херценовог дела „Рзусподћуз!о„овле обпвгаће“, 176. стр., које сам цело превео. — Прев.