Учитељ

САМОСВЕСТ ИЛИ СВЕСНОСТ СЕБЕ 565.

"своје нове познанике а нема ни представе о сродству. За време болести г-ђа Н. видела је око 10 лица, али сада ни једно од њих не познаје. Она је се наново научила да чита — почев од слова и слогова па преко речи, док и сада чита обично. При учењу писања г-ђа Н. почела је од најпростијих увежбавања, али је напредовала брже него лица која нису умела никад писати. Механизам музикалног функционисања остао је потпуно исти, што је се испољило при новом учењу музике. Осим тога, она је овладала неким мање-више сложеним општим идејама, које до оздрављења није познавала. — На кратко речено, по истеку врло кратког времена 60лесница је се мало по мало потпуно вратила нормалном стању, значајно обновила своје образовање, — али без и једне успомене о томе, да јој је све то пређе било познато, и да јој је ово други живот. Њен други живот био је дуг и у свему нормалан. Она је била ваљана супруга и мати, и уживала је општу љубав за своја умна. и морална својства и добра дела.

Д-р Камизе описујући један случај „раздвајања личности, који је посматрао код 18. годишњег младића, оправдано примећује да су случаји те врсте многобројнији, него што се обично мисли, али да су се само од скора почели изучавати, јер су их раније гледали са неповерењем, пошто су они били неподесни за неке теорије.“ — Даље, он пита: „Шта је „ја“ — кад се оно за једну годину може потпуно изменити и заборавита >

Маудсли — а и ми с њим — одговорамо: то „ја“ — нише друго — до јединство организма, које испољава, свест. Организам је личност, а свест само исказује то. — Психичко „ја“ јесте израз физичког „ја“, чијим изменама и вибрацијама и следује. — Ето зашто се оно измењује зависно од анатомских, физиолошких, токсимошких и патолошких измена физичког „ја“, да и у нормалном стању примећујемо зачетке подраздела т. зв. главног „ја“ на неко-. лико мање више различних „ја“. То је дало повода Рашап-у, те је изразио: да се човек састоји — тако рећи — из неколико „ја“, која имају општу основу и која се стапају до извесног степена али не потпуно. Стога је могуће вештачки личност разложити на неколико делова тако, да ови ипак не противрече фактима, стварности, (пр. „ја“ истог човека у посебном и друштвеном животу; „ја“ мужа и оца породице — сасвим друго „ја истог лица кад се ода разврату; „ја“ религиозног човека — и „ја“ _ истог човека кад се ода страстима, ит. д.) Према томе, лично јединство никада није савршено. У већини случаја постоји мање-више поцепана лич-