Учитељ

НАШЕ ШКОЛОВАЊЕ 569

Академије Наука повећана са 220% Нар. Позоришта " „ 28096 Нар. (осн.) школа 5 = 9:70

Колико се пак мала пажња обраћа на школовање сеоске деце у основним школама лако ћемо се уверити из прегледа колико се просечно троши годишње на једног ученика у разним школама. Тако се на једног ученика:

Из ових података може се сваки уверити да су основне школе увек биле пасторчад наше просветне политике. То вечито тврдичење кад су у питању основне школе има данас за последице:

Да у Србији на 100 становника има писмених 21,03%.

Да никако не походи школу од 70% деце.

Да на 140 деце дорасле за школовање долази 1 учитељ.

Да многа места ни данас немају својих школа.

Да су 90% школских зграда праве гробнице.

Да већина школа нема ни најпрече потребе.

Да се већина деце, због оскудице њихових родитеља, не могу школовати.

Отклонити ове штетне последице нар. школе, значи отклонити неуспехе у нар просвећивању, а знатно повећати буџет министарства просвете. Да би се то непопуларно повећавање буџета избегло школе су бачене на терет општинских буџета. На тај се начин школским прирезом загорчава иначе, због материјалне оскудице, бедан живот нашега сељачкога живља. Немаштина је, дакле, једини узрок, због које сељак сматра школу као кулук.

Кад се томе узроку дода и то, да су већина сеоске деце упослена често од 7 године у пољопривреди и сточарству, да би себи сама спремила средства за живот, онда се не треба чудити М. Милићевићу, који кроз уста једнога сељака вапије: „Дао сам војника, дао сам ђака, па шта хоћете више од мене 2!“

Нашу основну школу г. Стојановић оптужује: да она не само не даје знање потребно за живот, већ да се и оно мало читања, писања и рачунања, као средство за добијање знања, доцније потпуно изгуби, јер школа не спрема за живот.

УЧИТЕЉ 38