Учитељ
570 УЧИТЕЉ
Он заборавља, господо, да ми учимо радом заморену, у путу прозеблу, код куће ослабљену, и гладну децу, коју је немогућно заинтересовати, а то ли чему научити.
Исто тако превиђа се да већина дечјих родитеља једва чека да му школа отпушти радника, који ће било на својем, било на туђем имању прибављати средства за одржање своје. На књигу, на лично усавршавање, он не мисли, јер зато нема ни времена, ни воље, ни могућности да је набави. А школски посао, као и сваки други, ако се не обнавља, нарочито у млађим годинама, он се заборави. Ето тако треба увек разумети неуспех основне школе и антипатију сељака према њој. ј
Томе пак није лек у коренитој реформи основне школе, већ у реформи целог државног система.
2:
Ми се слажемо са г. Стојановићем да школа у васишшном п0гледу није свемоћна. Ми полазимо са гледишта да свака индивидуа доноси извесне диспозиције, путем наслеђа, како у физичком тако и у психичком погледу. У физичком погледу наслеђују се телесне особине; а у психичком погледу диспозиције у погледу веће или мање моћи за схватање разних врста знања. Исто се тако наслеђују и диспозиције за рад у правцу етичких идеја или противу ових.
Нема сумње да је утицај породице најпретежнији за правилно васпитање, али је он под приликама, које код нас постоје у маси немогућ. Њега мора да замени школско васпитање. Данас су хиљадама деце одузете матере целога дана и одгурнуте у разне јавне, приватне и пољопривредне послове. Већ самим тим је хиљадама матера онемогућен природан позив женин: да буде домаћица и чувар деце. Та појава, која је карактеристична за земље индустриски развијене, прећуткује се и у пољопривреди. Међу тим сваки, ко само једанпут преко лета дође у село, може се уверити да 80%о матера целога дана пробаве за послом ван села, ван својих кућа, остављајући своју децу случајном васпитном утицају друштва и околине.
Ово пак не значи да је васпитни утицај школом немогућ. Школа томе није крива. Узрок шоме треба опет тражити у државном уређењу. Кад би се изменом тога уређења побољшале економске прилике нашега народа; кад би приходи и расходи друштвени били правилније распоређени, — онда би се мајка могла