Учитељ

572 - У ИТ Љ

школи. — Оскудни смо у изразу којим би смо могли назваши оно. тврђење: да је неуспех школин узрок шој мржњи према њог.

5. Главна сметња правилном реформисању основних школа налази се у намерном непознавању социјалних односа који у нашој: држави постоје. Као последица тога појављује се вечито тврдичење

кад су у питању основне школе и шире масе народне. — Према: томе није смешња реформисању школа у укорењеним традицијама људи.

6, Ми немамо смелости да признамо монструозност „новога васпитнога система“, као једино правилног система за уређење осн. школа. _

Према свему овоме налазимо:

а) да васпитни систем осн. школа у основи не треба мењати; _

6) да подизање, издржавање школа и других просветних установа узме сама држава,

в) да се ради васпитања у ужем смислу подижу и установља-. вају дечја забавишта;

г) да се оснују продужне школе пољопривредног, занатског и: индустриског правца образовања; |

д) да похођење ових школа буде обавезно за сву децу, која су способна за развијање, и која не буду ступила у какву средњу или стручну школу;

ђ) да настава у свима школама буде бесплатна за сву децу;

е) за женску децу оснивати такође продужне школе, које ће спремати за практичан живот;

ж) да свака школа има интернат, у којем ће деца сиротних родитеља моћи добијати бесплатно. све оно, што им је потребно за физички и душевни развитак ;

з) потребно је реформисати наставни план и програм. Он мора да задовољава културно-националне и практичне потребе масе народне; -

и) да се због успешнијег рада побољша стручна спрема наставника-ца основ. школа у учитељским школама и на универзитету (за одличне наставнике);

ј) да се законом загарантује слобода учитељева рада у школи и ван школе;

к) да се наставницима даду сва грађанска. права и дужности у држави, која су дата и чиновницима, који. имаји имају универзитетску спрему, и