Учитељ

ФУРЈЕ — ТОЛСТОЈ — ПИСАРЕВ. 578

л) да се побољша материјално стање учитељско нарочито мла"Ђђих учитеља.

Разуме се по себи, господо, да би оваква реформа била баук за нашу просветну бирокрацију. Она ће у овим скромним захте'вима видети: материјалну оскудицу, прече потребе, захтеве наше „Уузданице“, вечито незадовољство учитеља и т. д.

Ми морамо бити једном начисто. Ако се жели успеха од основне школе; ако се озбиљно мисли на народно просвећивање —_ онда се ови минимални захтеви морају испунити не зато што задовољавају интересе учитеља или интересе школске бирокрације, већ зато што одговарају друштвеним потребама и односима, који у друштву владају. Сем тога ови су захтеви завршни стадијум педагогије и њених помоћних наука.

Због тога ја сматрам за беспредметно упуштати се у дискусију о детаљном урећењу учитељских и основних школа како се у „Наше Школовање“ предлаже. х ж

Ја сам; господо. завршио своје излагање. Мисли које сам „овде изнео нису новина. Њих је лако наћи у односима, који у нашем друштву постоје и у науци о васпитању. Овде су изнета принципујелна гледишта, која императивно налажу, да се систем нашега школовања у основи не сме мењати.

·Евгениј Лозински.

ФУРЈЕ — ТОЛСТОЈ — ПИСАРЕВ.

(К ЕВОЛУЦИЈИ ИДЕЈЕ Т. 3. СЛОБОДНОГ ВАСПИТАЊА).

1

Постанак и развитак идеје слободнога васпитања находи се у тесној органској свези са постанком и развитком идеје теоретичког анархизма. И разумљиво је: „безусловна слобода“ физичког, интелектуалног и моралног детињег развића у правој линији, претпоставља егзистенцију или могућност „безусловне слободе“ човечје личности уопште. На тај начин идеја слободнога васпитања није што тако, што може да буде — не губећи логичну консеквентост и свезу — сагласно са сваким погледом на свет, са сваким друшаштвеним уређењем. Не. (Она обвезује да се мисли у строго дефи-