Учитељ

ФУРЈЕ —- ТОЛСТОЈ —“ ПИСАРЕВ 575

овоме, од њега не мање, оригиналноме мислиоцу. Али ако се ми чак и огрешимо овом својом претпоставком, опет сви Фурја, а не Толстоја, и не Русо-а, и не Песталоција — морају признати за првога, који је учинио смео, чисто револуционаран акт у делу пре ображаја свега нашег традиционалног васпитања у духу безусловне слободе личности. Фурје је са висине гледао доле на реФорматорске планове Русо-а и Песталоција у сфери васпитања, и учинио је оно, што. ћемо одмах видети, не без икаквог основа.

Шарл Фурје био је непосредни посматрач прве француске револуције и изнео је из ње најтеже утиске. Према новоме уређењу „слободе, једнакости и братства“ понашао се он са таквим истим и чак са непомирљивијим негодовањем, са каквим се односио према постојећим „трима фазама“ историје — према дивљаштву, патријахалности и варварству. — Штша је шо цивилизација > питаше он и одговараше: цивилизација — то је рат свакога против свију и свију против свакога; то је — лажи обмана, лукавство и неправда, раздор и дисхармонија. Шта је шо прогрес — Постојећи прогрес је „тесно свезан с напредовањем народне сиротиње, са усавршавањем средстава и начина трговине, са насиљем и експлоатацијом. Шта је шо слобода» — Постојећа слобода је маскирано ропство. „Ми смо необично упростили појам о слободи вели Фурје — и због тога само можемо и постојеће уређење назвати слободним. Уместо, да надокнаде цивилизованоме човеку губитак природних права и да му осигурају задовољан живот, наши писци му пружају разне фантазме и разметљиве фразе (ба5соппадез) следеће врсте: „човек се може поносити, што се зове слободним грађанином и радовати се за то, што живи у заштићеној конституцији“. Али за гладнога човека ни мало није саблажњива могућност уважавати конституцију, место доброга ручка у коме он оскудева...“ Отуда Фурије закључује да су „слобода, једнакост и братство“ у цивилизованоме друштву само рефлекси“. О слободи може бити речи само у таковоме уређењу где је: 1.) свакоме осигуран извесан минимум средстава за живот и 2.) свакоме остављена још од првих дана његова живота потпуна слобода у развићу његових прирођених диспозиција и страсти.

Педагошка система француског утописте из корена се коси са свима старим и новим, либералним, принципима. У основу њене теорије најпре су, у свој њиховој целости, положена два начела: 1) слобода дечје личности и 2. њено учешће у продуктивном раду друштва. Са тачке гледишта тих начела Фурје је подвргао