Учитељ

љЉ80 УЧИТЕЉ

Ако учење Лава Толстоја није, оно и не може бити, акусптовано од стране образованог, господског друштва, онда. на против, његове идеје о слободном васпитању детета могу биши прилагођене к потребама и интересима овога одабранога друштва. Сав "трагизам, који је данас васкрснуо са идејом слободнога васпитања ги своди се на то, што његово грозно учешће остаје као чисто господско дело и служи једино само интересу здравља и разумнога "развића господске омладине. Такво је сада било учешће (примена) -свију нових и „напредних, педагошких система: њима су се једино "могле служити само привелегисане класе и користити се њима ради "рационијалнијег васпитања своје деце — од које су постала господа 'експлоататори. Лав Толстој тврди, да су железнице, телеграф, штампарије и т. д. донеле хлеба само образованом друштву (), да су оснажили његову позицију, појачали експлоатацију. А такво исто је стање ствари и са сваким другим прогресом, — измеђ осталих —- и са прогресом педагогике: савршени васпитни методи прошли «су мимо многобројне радничке масе, и њима су се једино користила господа у интересу свога подмлатка. Да ли ће се то исто збити и са идејама слободнога васпитања показаће — будућност. Тек ми тврдимо, да је за њих опасна трагична примена свих прогресивних новитета у рамовима класне организације, а на име: примена њи"хова искоришћавања у интересу јачања, а не ослабљавања те орга·низације. П

Идеја слободнога васпитања јесте срж (крв) детињих потпуно "прецизираних погледа на свет, и не може се одвојити од њега само насилним путем. Тим не мање и живот има своју логику, гвоздену несаломљиву, која немилосрдно руши куће од картона, створене нашом апстрахтном, књижевном логиком. Последица тога је то, што се поједини ма који потпуни погледи на свет цепкају на делиће од којих сваки узима за се оно, што му се чини, да је јединствен погодно и истинито. „Тада се у круг те или друге идеје скупљају најшареније компаније

Нешто слично десило се и са идејом слободнога васпитања шесетих година. Један од ватрених присталица те идеје беше Димитрије Иваховић Писарев. Довољно је само с пажњом прочитати његове педагошке чпанке, писане од 1863—1865 год. и упоредити их са 2—8 године раније написаним списима Лава Толстоја, па да (се човек увери у њихову необичну аналогију. Писарев просто 10-