Учитељ

588 УЧИТЕЉ

вештине у писању и састављању. Нека сваки пише онако како уме, оно што зна, онако како мисли и осећа, па је доста. Будући нараштаји умеће извинити неумешност, а историк и психолог умеће из остављене грађе извући закључке. Да је Прота Матија чекао да научи „Теорију прозе“, стилистику и граматику, па тек онда почео писати, ми данас не би имали његове красне „Мемоаре“. Пека, дакле, сваки напише оно шшо зна, и онако како уме, па је доста.

Данас се са званичне стране не тражи вођење школског летописа, али нам тај посао нико и не брани. Негде се почело писање летописа и пре закона од 1898. год., а за време трајања тога закона сматрано је вођење летописа као дужност. И сада би тај посао требало прихватити, ако не као законску, а оно као моралну дужност, коју дугујемо наследницима нашим у школи и месту где ра-. димо, и будућим генерацијама. Може бити, да би завођење лешоПиса било блага опомена пи наставницима и грађанима, да буду "вреднији и исправнији у сваком погледу, у међусобним односима, пи у односима спрам школе и учитеља, и спрам оног већег чиниоца који треба да лебди пред свима: Пржаве, Отаџбине, Српства. Нека би се летопис водио само у 500 школа; нека би се завело само 500 породичних летописа и хроника, то би временом чинило. огромну књижевност, већу него што је била средњевековна, манастирска и калуђерска.

Пред нама је један школски летопис, и хоћемо да га прикажемо читаоцима, не би ли се овим послом заинтересовали, и отпочели прибирање грађе, проучавање, и писање макар и у најмањем обиму, имајући на уму, да ће нам будућност бити судија за све: што и како урадимо...

Летопис, који приказујемо, јесте велика књига од 100 табака, од којих су 60 већ написани. Књига је повезана у врло јаке. фине, црне корице, дужине табака. Споља, на корицама, утиснут је крупним словима натпис: „Летопис основне школе у Н.“ Прва страна унутрашњег, белог листа, садржи наслов, и време кад је почет летопис да се пише. Даља три листа садрже лепе изреке, светских. умних великана, које могу вечито ободравити учитеље, све просветне роднике, и све људе који мисле и раде на на напретку.

После долази опис села. То су проширени одговори на питања. д-р Ј. Цвијића у „Убусшву за проучавање села..“ Писац је сматрао, да много што шта треба отети од заборава, и у летопис унети ранији живот села, па тек онда доћи на појаву школе у