Учитељ

600

Али како је онда могуће непосредно опажање прелаза, промене, т. ј. више таквих момената» Или је можда могуће опазити промену без обзира на време — у једном „недељивом“моменту садашњости 2! У сличној противречности са учењем о престави времена стоји и параграф који говори о броју (5 29). Што г. П. овде говори о корелату апстрактне јединице у непосредном искуству пошћуно је неразумљиво. Нека читалац покуша да разуме: „Од нераспростр-

тих (!)

дити да је корелат ове последње (50. јединице), једно с тога што је њихова нераспростртост сумњива (!) (могло би се н. пр. за сваки тон тврдити, да се састоји из множине дисконтинуирано у простору вида одн. простору имагинације размештених нераспростртих елементарних тонова), друго зато што је сваки од њих несумњиво интензивно дељив; са овог последњег разлога не могу се ни осећања бола и задовољства, и ако су несумњиво нераспрострта, сматрати за корелатуме апстрактне аритметичке јединице. Тако исто ни у времену не лежи потпун корелат апстрактне аритметичке јединице...“= Најближи корелат — потпуног корелата (толико се да разумети) нема — је, вели г. П., времена промена. „Опажена промена ближа је овој последњој (т. ј. „апстрактној аритметичкој јединици“) од ма кога психичкога садржаја“. Ово нека разуме ко може. Зар не би више смисла као „корелати апстрактне јединице у непосредном искуству“ имали „перманетни психички садр-

жаји“

претпоставља, — и ако њих, наравски, нема нигде до у глави, у апстракцији. Зашто то, најзад, не могу бити осећања (бола и задовољства), кад су она по г. Петронијевићу — „реалне тачке»“

А ево

корелат одн. „носилац“ јединице: „Пег ејстет сће Тгтасег дез Ве- “ 215 дег Ешћен 151 ајзо дег епхее Пепкас!“.“ Јер како би се међу 5 тоновима, мирисима и укусима нашао корелат јединице> Једно је само и овде врло јасно: број претпоставља по г. Петронијевићу време (времену промену), а време претпоставља, као што смо видели, — број (бројање). -

Кратак параграф о садржајним спојевима тонова (5 30) је боље израђен. Само што г. П. нема право што критикује Штумп-

фову

места доцније, где г. П учи: „ми опажамо времене промене увек на конкретним психичким садржајима, а ови су, било да се налазе у простору одн. да су распрострти, било да су нераспрострти, дељиви, опажена промена на њима садржаваће

дакле увек у себи више симултано датих промена.“ — ЊЉ. стр. 221. Дакле је могуће чак и више „симултано датих промена“ опазити у — једном једином „недељивом“ моменту садашњости 2!

ВП стр. 221.

„5 Пе:

сл

УИЛИМТОЕ ОБ

осећаја. опет (ток, укус, мирис) не може се ни за један твр-

или „недељиви моменти садашњости“, кад их г. П. већ

како се то питање врло просто решава, ево шта је по Вунту

(Зшпр, не: Штумф, како га г. П. стално назива) теорију

Колико је г. Петронијевинево мишљење нејасно, види се нарочито из једног

Мипаб, Гоак, Ва Т (Екеппиззјећге, 1890), 5. 468. Осн. емп. Пе., стр. 124 зеди., 224 зедц. - 5