Учитељ
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД џ 601
стапања: „Штумф није изближе извео у чему се састоји квалитативна сродност тонова, која условљава њихово стапање“.! Та је сродност психолошки факт и Штумпф није имао ни потребе ни могућности да је „изближе“ изводи. Можда би се пре дао критиковати начин на који Штумф баш изближе изводи стапање из сродности. И 5 31, којим почиње шрећи одељак, и то, прво: идеална садржаји и њихови спојеви, је исто тако кратак али не и исто тако добар као прошли параграф. Овде, пре свега, г. П. није дефинисао представе, које су (како је још Хјум знао и учио) трагови и копије сензација,“ већ почиње о њима говорити као о нечем познатом. С Жећеп-ом (и др: сам, противно г. Петронијевићевом мишљењу, убеђен, да слике имагинације — како г. П. још и друкчије назива представе — у опште немају интензитета,“ а не да „излази несумњиво“ да „престава сунца мора као и само сунце сијати“ + Најзад, разлика између слика имагинације и сензације је и по моме мишљењу разлика не само у интензитету, него и у квалитету, и то разлика у квалитету не само код сложених слика имагинације („специјално код слика сећања“), као што мисли г. П,, него и код сензација одн. њихових слика имагинације, јер је са свим друкчија функција, друга врста функције код слика имагинације.6 Што нам г. П. овде вели о „идеалним садржајима емоција“ којих се, у осталом, тако рећи само узгредно дотиче — потпуно је нешамно, управо наопако. Г. П. вели: „Идеални садржаји емоција имају много мање значаја него идеални садржаји сензација, јер је разлика између идеалних садржаја сензација и реалних сензација много већа од разлике између идеалних садржаја емоција и реалних емоција.““ Ствар, међутим, са свим друкчије стоји. Идеални садржаји емоција су, на против, и сувише различни од реалних емоција, тако различни, да они у опште и нису више емоције.“ Г. П. је овде побркао идеалне садржаје емоција (бе вегтппегисеп) са емоцијама идеалних садржаја (Етпппегипозее је) те само зато ваљда може тврдити да разлика између једних и других није велика. Разлика та чак може бити толика, да, кад идеална емоција изазове реалну, т. ј. кад постане актуелна, што, као што: је познато, врло лако бива, 9 она често промени квалишет, тако
4
ћБ. стр. 226.
Тлећеп, о. с. 5. 132; Јоа!, о. с. Ва. П. 5. 106. Хлећеп, 0. с. 5. 133.
Осн. емп. Пе, стр. 230.
5 Баррз, о. с. 5. 4; Хећеп, 0. с. 5. 138.
е јод! о. с. Ва по. 93.
7 Осн. емп. Пе., стр. 226.
8 Ебрпоћацз, 0. с. 5. 540.
з Ерђпоћацз, !. с.
1 Еррђутоћаца, о. с. 5. 541; Јод!, о. с. Ва. Њ, 5. 169. УЧИТЕЉ
[у]
Во