Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД : 605

како се то у новије време чини (Јићане ипа Танокенеп, Егзсћетипоеп па Енпкбопеп).:

Није тачно тврђење г. Петронијевићево да је немогуће „потпуно разумети овај психолошки номинализам, ако се не узме у обзир логички одн. метафизички номинализам из кога је он произашао.“ Нас се, на против, не само не тиче тај метафизички номинализам него нам данас изгледа бесмислено и пело то метафизичко питање: „јесу ли појмови нешто засебно поред множине индивидуалних ствари, изражених у појму, или нису.“8 Г. П. говори и о метафизичком реализму, умереном и екстремном, а на што све то у емпиријској Психологији>

Г. П. даље износи Берклијеву теорију општих појмова коју критикује. Пре свега г. П. погрешно мисли да је Беркли творац теорије репрезентације. Г. П. вели: „Прву теорију, теорију репрезентације, поставио је Беркли.““ А то није тачно. Ту је: теорију поставио, како је то Рил показао, још Локо Даље вели г. П. за Берклијеву теорију: „Ово објашњење међу тим више је опис једног факта него његово објашњење.“ Дакле г. П. мисли да је Беркли описао — факш, а то у овом случају значи да је Беркли описао фактички постанак појма. Какво је онда „објашњење“ ту још потребног ИМ наље вели г. [1.: „Ми доиста на неки начин (ђ чинимо једну дату слику имагинације репрезентантом свих сличних објеката;“' — дакле и ту даје г. |. за право Берклију. Али г. П. мисли ! “ Тврдити да ми то чинимо на тај начин што не водимо рачуна о одређености, а не рећи како ми можемо не водити рачуна ) одређености, значи кретати се у кругу. Према томе ова теорија отпада,““ Дакле тврдити нешто, а не доказати то, по г. Петронијевићу „значи кретати се у кругу“ (!). Критика г. Петронијевића је, као што се види, исто тако површна и нетачна као и његово излагање Берклијеве теорије. Берклијева теорија је много дубља но што се то чини г. Петронијевићу. Ма г. Петронијевићево питање: „како ми можемо не водити рачуна о одређености“ (т.ј. о индивидуалним особинама преставе која је репрезентант), одговара Беркли (на — како Рил вели — „несрећном“ примеру троугла): „Мора се признати да је могуће једну фигуру посматрати само као шроугао, а не обзираши се на поједине особине услова или односа страна. У толико се може апстраховатши.“ КА мало за тим Беркли нам казује шта разуме под општошћу: „Општост се састоји у односу

1 Гаррз, 0. с. 5. 3; Ебртоћацз, 0. с. 5 177; Збштр, Егасћетипреп ипа рзусћасће Ешакнопеп, 1907; Јоа!, о. с. Ва. , 5. 94.

2 Осн. емп. Пс. стр. 263.

ЗВАО.

= Др. стр. 269. :

5 А. те, Пег рћозорћ веће Кишизтиз, Ва. 1, 2. Аш!, 5. 85.

6 Осн. емп: Пе. стр. 269.

ПО.

6