Учитељ

606 УчиИитеЕ Љ

у коме нешто стоји према другом појединачном, што се тиме означава или заступа.“! Дакле, општост по Берклију, лежи у нашој интенцији: ми можемо у појединим актима мишљења апстраховати од индивидуалних особина, јер имамо у виду само значење преставе, а не њену индивидуалну садржину; престава није општа, али важи ошште. ; проф. др. Борислав Лоренц. Свршиће се.

Наука Хришћанска за трећи разред основне школе са сли-. кама и картама. Цена 0,50 дин.

Под овим истим именом изашла је и Наука Хришћанска за. ЈУ раз. од истог писца. Обе су државно издање, и обе ћемо овде приказати.

Чудновата је, и у много којечему загонетна, историја ових уџбеника. Зато ћемо најпре да кажемо:

Како су прегледани и примљени ови рукописи.

На расписани стечај министарства просвете за напис ових ум“. беника јавило се 13 писаца са 21 рукописом. За оцену ових рукописа Просветни Савет изабрао је г.г. Добросава Ковачевића "проту и проф. Богословије, Владимира Стојановића проф. и Мих. М. Станојевића учитеља. |

Рачунајући на њихову спрему и савесност, њима је Просветни (Савет поверио да оцене мучни рад тринаесторице писаца, да из" беру књиге, којима ће се лако послужити око 50—60.000 Ђака Ш и ТУ раз., и око 1000 наставника. Да видимо како су онш одговорили овом поверењу и одликовању. Јер и референти су много, криви, што наши уџбеници последњих година не ваљају.“

Пошто су држали рукописе код себе више од године дана (место 3 месеца по правилима), они су поднели Просветном Савету један веома пристрасшан и неодређен реферат, који је штампан у „Просветном Гласнику“ за мес. новембар и децембар 1908. г. Из тога реферата види се, да је Мих. Станојевић био мишљења да се не прима ни један рукопис, а г. Добросав и г. Влада нису хтели да кажу ништа одређено, него су само истакли овај рукопис као понајбољи, јер „има најмање погрешака“, али нису смели казали да ли се и он може примити за уџбеник. . ~

Тек кад је Просв. Савет по други пут тражио од њих да се јасно изразе, може ли који од поднетих рукописа примити, 1. прота Добросав прешао је на страну Мих. Станојевића, па је и он казао да се не може ни један препоручити, а г. Влада је сад од некуд, за неколико дана, пронашао да се може примити онај рукопис (т. ј. овај) за који ни он сам и опет не вели да добар, него само.

: (4. Веткејеу, Ођег фе Рппстргеп дег тепзсћНећеп Егкеппћша5, Ептенипе ХУТ.

г У „Учитељу“, св. за децембар, изнета је нека ружна радња са „Атласом“ г. г. Вемића и Дерока.

«