Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 607

да он „има најмање погрешака“. И Просв. Савет, за чудо дивно, одбацио је мишљење двојице референаша, а усвојио мишљење 1 днога референта, и примио рукопис који је само г. Влада препоручио, истина, под условом: да писац поправи рукопис по примедбама референата, а Шо писац није урадио. (Упореди реферат и ове књиге). Нити је когод прегледао да ли је рукопис поправљен. То није учињено овде с уџбеником, а ради сес обичним рукописима — за дечју лектиру. Ово је требало учинити јоши због слика и мапа које нису биле приложене. ;

Значајно је да је између првог и другог овог реферата т. Зар. Р. Поповић, у име писца ових рукописа (т. |. у име самог себе), молио Просв. Савет, да му одобри да поправи рукопис по примедбама референата, с Шо му је одобрено. А што то није дозвољено и другим писцима > !

Да би историја ових уџбеника била још заплетенија и тајанственија, напомињем: да се ови уџбеници штампају тек после 3 године, а за то време могли су бити написани красни уџбеници, по захтевима референата, да је поново расписан стечај.

У свом реферату референти су најпре изнели своје назоре и погодбе за писање ових уџбеника, мимо оних у стечају и правилима о штампању уџбеника, па чак и прошив ових. (По правилима и стечају уџбеници морају бити написани по програму, а они одобравају и траже да се у њима „коригују недостаци којих има у данашњем програму). М за чудо дивно Просв. Савет им је ово

_ ћутке примио, не рекавши: А одкуд су писци при писању, могли знати за ове назоре и погодбе који се сад износе; нити је узео у заштиту правила и толике писце.

У тим својим новим погодбама референти траже: „да је целокупно наставно градиво подељено на методске јединице“, а шо не пише у сшечају.

У реферисању ови референти су били невероватне недоследни, неправични и пристрасни, да то прелази чак у несавесност.' Да то одмах и докажемо.

1) За овај рукопис веле: „писац је унео и по мало грађе која, строго узев, није по програму, али ово не смета, јер је она лепа и васпитна, а баца и више светлости на грађу програмом одређену“, а свима другим писцима замерају што се нису држали про“ грама, и због тога њихови рукописи не ваљају, а по правилима о штампању уџбеника и стечају за ове уџбенике, рукописи треба да су написани По програму.

Како то код њега уношење новог градива „не смета ништа“, а код осталих смета2! Зар су само његови додаци „васпитни“ и „бацају више светлости на програм“, а други нег! И други су унели понешто баш ради те светлости, па се њима то не одобрава!

ду У 4. тач. својих захтева веле: „Зато је најбоље да се начин излагања у уџбеницима Науке Хришћанске држи што више

" Од овога прекора изузима се г. Мих. Станојевић.