Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 609

Исто тако нису казали: какве су мапе у овом рукопису који је као понајбољи. Нешто их не хвале. ИМ сад се у књизи види, да оне нису какве би требало да су.

Ето ово су недоследности и неправичности г. г. референата, које су учиниле прегледајући ове рукописе.

Сад да видимо мане овог рукописа које су и они изнели.

Сем напред наведеног рђавог распореда градива, навели су и „што није наслове појединих мањих одељека редним бројевима такође ставио на средину, јер би тада преглед градива био бољи и јаснији“. — Писац и ово није поправио. Значи да У овом рукопису ни преглед градива није довољно јасан.

Е па могу ли бити веће мане неког уџбеника, него кад у њему не ваља распоред градива, и кад он није довољно јасан2!... И референти су имали куражи да кажу да „он има најмање грешака и недостатака ! !“

Сем тога изнесени су још неки недостаци овог рукописа, али нису казали (изоставили су), што молитве пре и после учења нису биле преведене.

А да овај рукопис није са најмање погрешака, уверава нас то, што су два референта рекла да ни он није за уџбеник, и што је писац ових рукописа тражио да поправи рукопис, пре коначног решења.

Мз свега овога види се да су се г. г. референти, сем Мих. Станојевића. трудили да добре стране овога рукописа на силуБога надувају, да би биле што веће; неке су, као што смо видели, чак и неистинито представили само да би их било што више; а рђаве стране овог рукописа представили, су већином као ситнице, па их и не спомињу све. На пр. Има ли још погрешака, које ће слике бити и где ће доћи, какве су мапе, па чак не кажу ни какав је сшпл, а код других то спомињу. За стил су, по правилима, били дужни да кажу.

Све ово учинили су без сумње, у намери: да овај рукопис прође у Просветном Савету, само нису смели да то изрично предложе. У то нас уверава и ова значајна околност: што су само код њега, у реферату, изнели добре стране његове, па чак и оне којих нема, а код других рукописа изнели су само махне. Чудо од објективности !!

У овом „најбољем“ рукопису пише, да се апостоли Петар и Павле празнују 29. јуна, па то њему референти нису покварили као у писца Мила, написавши му да се 29. јуна празнује ап. Петар, а Павле 30. јуна!! Овде је, дакле, добро; а код Мила не ваља!!

Писцима: Владети и Милу не ваљају рукописи што. Христа називају „сином човековим“, и што је „Христос престављен као човек, а не Бог“, а и писац овог најбољег рукописа исто тако назива Ис. Христа, (стр. 60., 61. и 63. ове књиге), па они то и |

' Па Христос је и био и човек и Бог, бого-човек, па је и описан како се где јављао.