Учитељ
листа к "627.
ЛИСТАК
ФТОЛЕ ТА (СЛИЧИЦА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА)
(СВРШЕТАК) Како где ћеш» Кући брате, па молба Министру и у с птембру си учитељ — Господин човек — Први у Ноли, додаје раздра-
гано Срета. Ах, да ми је једном постати учитељ, не би се, чини ми се ни с Министром променио.
На ово Сретеново причање Љубиша само дубоко уздахну, замисли се мало, па ће тужно Сретену.
Е мој Срејо, ала си ти чудан. Изгледа, да је теби школа била терет, а мислиш да у животу теку мед и млеко. Дај Боже, да ти и тамо добро буде, али мучно.
Што мучно, биће брате добро, дај да ја само сад пребродим, да не страхујем, кад ће ме ко прозвати, да ли сам задоцнио, а после је све лако.
— Мени није —- поче опет Љубиша, ја сам до сада водио рачуна о себи, истина сам се мучио и сиротовао, али опет ми је било слатко, бар сам у школи имао слатких и светлих тренутака, а сад» — Сад за мене настају муке. Немаштина, сиротиња. Стара мајка, па сестра, све ће се то мени о врат обесити све их ја морам помоћи, а чим ћу2 Ја их волим, дао бих им и свој живот. али која вајда, кад ту стварне помоћи нема.
Па онда, она мала и невина дечица, којој се ја сав посветити не могу, које не могу васпитавати са оном топлином и преданошћу, како бих ја то хтео и умео. Зашто, да и они морају осетити бол и тугу, који мене даве. Јест, драги мој Срејо, и ја сам човек, који је створен од осећања, која се не могу тако лако прикрити, па има ли онда рада, могу ли онда бити срећан и задовољан.
Е мој Срејо, да сам ја безбрижан и осигуран, ја бих тај дан једва чекао. Зажелео бих, да имам широке, широке груди, да на њих притиснем све своје мале ђачиће, да их загрејем својом љубављу, да с њима певам и играм, управо да с децом и ја дете постанем. Но видећеш, све ће то другаче бити. |
Море Љубиша немој ти увек бити злослутица. Живот је