Учитељ

644 УЧИТЕЉ

спитној настави заступљена су извесним наставним предметима и то први: историјом (библијском, светском и литературом), уметношћу (цртањем, певањем, ручним радом и гимнастиком) и језиком а други: природним наукама и математиком. Као посредник између оба ова правца ставља се географија која тежи да их уједини тако, да се историјска грађа и грађа природних наука посредовањем ње слију и образују убеђење, пошто су оне обе половине истога. Зато се географија назива асоцијативном науком.

Тиме се остварује Цилерова хегемониска концентрација наставнога градива.

Но васпитно дејство наставног градива на образовање убеђења зависи још од распореда градива и методске обраде истога. Како се о распореду и обради наставног градива може говорити врло много, то ћемо то питање додирнути само у толико, у колико од истог зависи образовање убеђења. Наставно градиво треба тако распоредити како ће одговарати психолошком развитку ученика а поглавито степену аперцепције. Пошто је тај дидактички захтев јасно изражен у културно-историјским ступњевима, то су они најмеродавније начело при распореду градива. Идеју о кул"турно-историјским ступњевима засновао је педагог Хербарт. Држећи се истине, да свака јединка у маломе пређе све фазе које је човечанство у свом развитку прешло, а помоћу психологије и историје философије, Цилер је Хербартову идеју о културно-историјским ступњевима и у пракси применио и по њој распоредио наставно градиво за немачку осморазредну школу. Питање о културно-историјским ступњевима занима прилично и нашу педагошку јавност а раније је један наш педагог принцип културно-историјских ступњева применио на српску историју за нашу шесторазредну основну школу. Тај принцип културно-историјских ступњева стоји у најтешњој вези са начелом поступности, те се као последица таквог распореда мора појавити осећање иштереса које је за образовање убеђења врло важно. Дакле, распоред наставног градива по принципу културно-историјских ступњева у вези с начелом поступности има за образовање убеђења ту заслугу, што се под тим условом буди и развија интерес у настави као крајњи циљ исте.

О'улози интереса у настави и његовом утицају на вољу доцније.

Ваљаном избору и добром распореду наставног градива треба да се придружи и шемељна обрада истога. Сву наставну грађу коју наставник пружа ученицима морају исти усвојити и прерадити тако, да она постане њихова стална духовна својина. Јер, призната