Учитељ

650 учои РЕЉ

ово одређује према самом задатку основне школе. Први модеран закон о основној школи донесен је 1882., и у њему пише ово: „Основној школи главни је задатак, да наставом и васпишањем шири по народу основе знања, вере и наравсшвености и да спрема ученике за грађански живош и за учење у средњим школама“. За што помињем овај закон и исписујем овај задатакг За то што налазим, да он је главни узрок, што је настава наше основне школе пошла странпутицом; што су програми израђени по њему били много већи, па се при свим доцнијим изменама нису могли да ослободе заблуда, што и садањи закон и програм носе главно обележје тих заблуда; што је дакле потребно: да се критички процени рад основне школе од овога закона, да се види, колико је своме задатку одговорила.

Зна се, да просветни резултати не могу одмах да се виде, као што могу нпр. технички, али, после више од четврт века, треба да се виде резултати тога рада: колико се у маси раширила просвећеност, моралност и друга потребна знања, која се школом шире. Па, ако се виде добри резултати, да тако и даље продужимо, а ако не, да више тако не радимо, да не верујемо лажној науци. То се у осталом у сваком послу тако чини, па се тако мора и овде радити.

Да би се што боље видели просветни резултати наше основне школе, износим Дрво два мишљења, два извештаја, из два краја наше Отаџбине, па нека сваки цени, да ли су добри резултати и да ли треба и даље да се овако ради у основној школи или нег

„Примитивност, слаба култура и незнање нашега народа у Пожаревачком Округу, нарочито у Звижду и Хомољу учинили су, да су чак и многе опште ствари са свим примитивне, и у колико, и ако силом, одговарају растегљивим прописима закона, још више наносе штете физичком здрављу средине у којој су.

„У крајевима кроз које сам прошао народ се може поделити у две групе: или је у примитивној дивљини, или је у стадиуму кварења. Не претерујем кад кажем да онај део нашега народа, који је још у примитивној дивљини, има све особине примитивних народа. Он живи својим схватањем, својим обичајем и својом празноверицом у свима манифестацијама живота: у религији, у праву, у медицини и Т. д. |

„Све ово не би још било тако велико зло. Сви су народи прошли кроз сличну примитивност и дивљину. Дивљина уме да покаже и својих добрих особина; оплемењена даје ванредну свежину

Мин ваја аса