Учитељ

652 УЧИТЕЉ

„Цркве су већином празне, а кафанама из године у годину све већа кирија. Политичке прваке као владаоце прате и зборове политичке посећују са по стотину кола и коња, а кад је пре кратког времена била заказана једна конференција да се образује друштво за народно просвећивање, и. кад је на ту конференцију дошао чак и један гост из Београда, на ту конференцију није дошао ни сам председник сазивачког одбора.

Мачвани још празнују водене четвртке, и још друге присвечице, и на младе петке и попови иду по кућама и свете месечно водице.

Таква нам је Мачва и у погледу народоносног свесрпског осећања. Она данас има мало Смиљанића, Чупића, Мартиновића и Ерића, али има подоста Миражџића. Кад је оно прошле године заталасан цео српски народ против Аустрије, оно је био приличан јунак, који јеиу Мачви ту идеју — рат са Аустријом проповедао. и тако што смео говорити и „нас са Швабом завађати“.

Таква вам је Мачва данас, тако је оне описана у свом листу

„Мачванину“. Можда ће неко рећи, па није цела Србија таква као Мачва и Хомоље. Камо лепа срећа да није, али је, на жалост, где мање где више свуд исто такво кулшурно стање у свима крајевима. Свако село, сваки крај даје и сувише рђавих културних примера. Јер о нашем, па и о страном, писменом свету, у народу, постоји скоро неподељено мишљење овако: Ретко ко је писмен да није партизан, и према тој „квалификацији“ бивао је председник, члан општинског суда, писар, члан неких комисија, па због тога и пандур — све на очигледну штету свога имања. Полиција га је редовно навлачила на којекакве смицалице, за то су писмени људи по селима у 9/10 покварени људи и ленштине. У њиховим се кућама ретко виђа агрикултурна књига и часопис или иначе што се може с коришћу читати, него наше којекакве плиткоумне новине и законици, који их правце воде у судске спорове и адвокатске канџе. Због овако школованих људи судска статистика и показује правилну сразмеру између криваца и писмености.“

· Ово су наши општи културни или просветно-васпитни резултати.“ А покојни Стева Д. Поповић још пре 30 година у идеалном одушевљењу је говорио: Ми хоћемо да се оно, што се годинама задобије у школи, осети у животу било као семе које ниче и до-

1 Из једног извештаја.

2 За све ово најмање је крива основна школа. За правилну сразмеру између криваца и писмености са свим су други узроци. Уредн.