Учитељ

ПОЛОЖАЈ ПЕДАГОГИКЕ У САДАШЊОСТИ 635

моћ погледа за друге захтеве и проблеме. Доиста велики значај дечје психологије сам ће бити јасан тек онда, када се савладају њене претенсије које све гутају, када се, као последица нејасности и неједнакости у садашњем вршењу педагошких студија, упозна често остајање без расултатата од рада и немање конструктивних педагошких основних мисли, које се тичу онога што је битно. Најпре да признамо, да рад психологије има недостатака, да се налази у студији стагнације. Ми нећемо да поричемо потребност и вредност обнављаних испитивања, која се врше са све префињенијим методама, о функцијама и о дефектима чула, о стварању представа и о самим представама, о памћењу, спонтаним методама рада, процесима вежбања и уморности код деце. Важно је израдити наше знање о психофизичким диференцијама међу децом и пронаћи поуздана средства за дијагностику врсте обдарености и ступња подобности, да би се једном у истини могли остварити стари захтеви, да настава индивидуализује, и новије тражење психолошкога груповања ученика. Али ми сматрамо да је далеко важније досада занемаривано изучавање виших облика и комплексних стања душевнога живота, и радије хоћемо, уместо што бисмо досадашња постављања питања водили све више у детаље, да нова отпочнемо. Јер узрок њихова занемаривања ипак није у непознавању њихова значаја већ у методској предрасуди, у претераној љубави наспрам природњачки оријентованога стварања појмова. То је свакојако истина: уколико је важнији неки психолошки проблем, утолико је мање приступан експерименту. Али зар није будаласто, да се разумевање и образовање мисли, осећајни живот у његовим компликованим појавама и његову израђивању у свест о вредности и вољу вредности, диспозиције характера и проблем индивидуалности оставе онако само с тога, што нису приступни једној методи, која је додуше крунисана на пољу природних наукар Као да наука и научност почиње тек са експериментом! Ми, који у експерименту не видимо ни науку ни самосталну методу већ методско помоћно средство свих наука основаних на искуству, ми смо зацело обезбеђени против тога, да не дамо, да нам се тако сузи круг проблема, да као легитимна питања психологији остану само релативно периферна питања, али која се могу математички и експериментално тачно обрађивати. Ми такође немамо разлога зауставити се испред изучавања зрелијих младићских година, као што се данас често ради. Ако и школе, практични педагози, не би имале исто оно јако интересовање за психологију детета, ма да ми се то 42“